Proglašena je i "Šesta Zvezdina zvezda": Kolektivna - tim iz Barija. Dakle, našoj voljenoj Crvenoj zvezdi ne preostaje više ništa drugo, osim da dogodine postavi negde mjuzikl "Bari, Bari". Može i na nekoj velikoj sceni, tipa beogradske Arene, Marakane ili Centra Sava, a što se nas tiče može i u Pozorištu na Terazijama, što bi možda bilo i najprikladnije - da se evocira, konceptualizuje, ali i da se bude primeren broju godina koje su prohujale. Zašto baš mjuzikl? Pa, zato što se čini da ne postoji druga forma za obeležavanje jubileja, a da već nije iskorišćena. Sećate se kako su onomad cinici zezali Koštunicu kad su mu prebacivali da se ustav "ne maže na hleb". Ali, ni Bari se ne maže više na hleb. Svaki jubilej te istorijske pobede dirne u srce, krene i po koja suza (sad je Prosinečki bio najemotivniji), ali od toga se ne živi. Posebno od toga ne može da se živi u mimohodu ucveljenih od Autokomande do Slavije uz nemi pogled MUP-ovih "robokapova". Kad se surva još jedan Zvezdin pokušaj u Evropi.

Zvezdi je potrebno sudbinsko strukturalno i mentalno suočavanje s novom realnošću, nakon toga potrebne su i nove pobede u Evropi. Onda će i Bari dobiti onu finu patinu, dok će nove pobede biti inspirisane njegovim duhom. Umesto da nas danas nadahnjuje, jubilej nas još više bedači, onespokojava, pa čak i plaši, jer deluje nestvarno. "Bari, Bari" bi mogao, po atraktivnosti, biti na nivou mjuzikla "Jalta, Jalta", koji je već igran u Beogradu, jer je Bari, što se fudbala tiče, sad već u rangu "duha Jalte", što se nove geopolitičke situacije tiče.
Uvek nas gane SOS-ov serijal "Zvezdin put do Barija". To su oni ekskluzivni smimci iz vremena kad je pored TV Beograd, u glavnom gradu od televizija postojao još samo Studio B. Tada je urednik sportske redakcije ove TV bio Dragiša Kovačević, sadašnji guru SOS-a. On je u ono vreme sa snimateljem Draganom Stanišem bio svedok Zvezdinih velikih uspeha. Kroz emisiju "Treće poluvreme" prodefilovale su sve najvažnije sportske ličnosti s prostora velike Jugoslavije, a u popularnom beogradskom restoranu "STB", koji se nalazio u Beograđanki, uz estradne zvezde, rukovodstvo kluba promovisalo je Zvezdin zlatni prsten, i sa te spektakularne priredbe Zvezda je ispraćena u Bari, koji je u međuvremu postao arhetipski ugraviran toponim. Ma, serijal je super - atraktivan, dokumentaran, pomalo setan, pomalo euforičan, s ove distance nekako i egzotičan, ali... U sadašnjem stadijumu traumatizovane Zvezde, on ne deluje sedativno, kamoli osokoljavajuće, već deprimirajuće, jer sem uspomena više nema šta da se ponudi. Praviti nazor spektakle od svake godišnjice već postaje otužno.

E, sad malo o Mundijalu. Ali, više o onome oko fudbala. Afričke vuvuzele su sigurno zvučni simbol šampionata. Doduše, nekada stvarno zvuče neurotično. Ali, jebiga, to je nacionalni instrument. Možda bi "Vuvuzele" bile bolje ime za specijalku RTS-a od "Rta dobre nade", jer bar zvuči primerenije nakon Gane. Doduše, tekst pišem pre Nemačke, pa ćemo videti. Vuvuzele nas podsetiše na  "Jodlovanje" (RTS), "specijalku" povodom prvenstva Evrope u fudbalu 2008 (Austrija/Švajcarska). Ako je Jovan Memedović (urednik i voditelj "Jodlovanja"), sa koleginicom sa RTS Radmilom Đurić (Beogradska hronika), onako "cool" mogao da vodi i "Zlatiborsku pesmu" (i to onu obeleženu havarijom trafo - stanice i ljutnjom Cakane), "Jodlovanje" mu je tek bio rutinski posao. Oni mlađi možda ne znaju da je Memedović nekada pratio boks, i to mu je čak bolje pristajalo nego ribolov. Kao što mu ribolov bolje pristaje od fuce. I kao što Slobodanu Šarencu, nakon onoliko košarke nikako ne pristaje "Rt dobre nade". Navika je čudo. Ako je ko imao koristi od poraza od Gane imala ga je Šarencova partnerka Marija Kilibarda, jer su ubedačeni ljudi mogli da se konačno skoncentrišu na njenu raskošnu lepotu. Po principu "bolje da smo tebe gledali devedeset minuta".

U "Jodlovanju", se dalo čuti da "posle do sada viđenog nivoa igre ostaje žal što i Srbija nije podno Alpa". Posle Gane i vuvuzela, bilo je žala "što smo na Rtu dobre nade".

Jodlovanje je muzika planine (Alpa). Neki naučnici tvrde da je zdravije od joge ili džoginga. Smanjuje tenziju i stres oslobađanjem endorfina. Sve kontra od vuvuzela.