Što se rešenja tiče, sve i da Bog razgrne oblake iznad nas, verovatno bi se zagledao u jednu tačku, zamislio duboko i nakon par minuta bi izrekao molbu, da mu se ne molimo više i da sačekamo par decenija da razmisli dobro šta će sa nama.
Koliko je peščanih zrna, iz koliko miliona života iscurelo u ovoj državi, zbog kojekakvih besmislenih sadržaja, za koje je neophodno imati samo razvijen palac, kako bi se klikom na dugme daljinskog upravljača, momentalno, s gluposti prešlo na glupost?
Probudiš se u komfornom ambijentu, odradiš fiziološke rutine, odabereš odelo, vežeš mašnu, srkneš možda kaficu, čalbrcneš nešto i uđeš u službeni auto visoke klase.
Država je vrhunski proizvod društva i da bi se stvorila u punom smislu te reči, društvo mora iznedriti svest o egzistencijalnom značaju uspostavljanja pravila igre koja se poštuju, jer lanac istine je neumoljiv.
Teško je u Srbiji sresti zadovoljnog čoveka, a da to nije neko sveže zaljubljen, neka hijena iz vrha sistema, neka starleta, ili neki pomahnitali estradni primerak.
