Moj kraj i nije kraj, on je početak, nada, mesto gde se može sanjariti, skloniti od životnih oluja, lepo živeti. Možda zato što je mlado, nedavno izgrađeno. Mlado, skrojeno po meri čoveka, otvoreno za svakog, bulevarima koji nose gde god hoćeš. I do Njujorka, ako baš jako želiš. Ali zašto bi, šta je Njujork spram moga kraja. Njujork, koje teško ime, čisto pritiska dušu. Moj kraj je Novo naselje.

Novo naselje se izvrsno oseća u snažnom zagrljaju Bulevara vojvode Stepe i Bulevara Jovana Dučića, zaštićeno od velike gradske vreve, ne izolovano, nekako kao da je park usred grada. Ako su deca budućnost, moj kraj je ima, mnogo dece i za svako dete škola, klupa, obdanište, krevetić, parkić i igralište. Najlepši je prizor, kada, u neko doba dana hodaš ulicom punom mama, tata, baka i deka koji okruženi sitnom decom žure da prestignu vreme, da stignu pre osam. Obdaništa i škole čekaju svoje pospance, plačljivce, stidljivce, nasmejane, nestašne, male brbljivce, znatiželjne sa bezbroj pitanja, na svaki odgovor pitanja pet. Povlašćeni dolaze na ramenima tata ili na rukama mama, milina, ulica ko košnica, graja dece slično cvrkutu ptica.

Novo naselje ima i svoja brda, (neki ih bunkerima zovu), pravi izazovi za male planinare, šansa da budu tri put viši od mama i tata, a zimi za smučare, spustaše na kartonu, plastičnim podlogama, a ni oni sa sankama ne odolevaju izazovu. Zgrade lepo složene, protkane zelenilom, tek poneka zalutala kula.

Za gradsku sredinu imamo bogat ptičiji svet, od ptičara, mišara do senice i svraka, o golubovima da i ne pričam. Gradski prevoz kao oktopod, svojim pipcima dopire do svakog dela Novog Sada. U proleće počinje takmičenje, Gradsko zelenilo protiv vlasnika balkona. U tom takmičenju, svi su uspešni, svi su pobednici a naročito moj kraj. Lokalnih kafea mnogo, sa lepim terasama, picerije, male prodavnice, mada kao da su se umorile od posla, ovo vreme neke tera da zatvore svoja vrata, prazni lokali željni onog, biće bolje.

Klupe lepo raspoređene, idealna mesta za posmatrače života, sede svedoci događaja ulice, svedoci života koji se odvija pred očima, svaki dan slično ali nikada isto, sede umorni, pospani, dremljivi, mlade mame, bebe u kolicima, sede jedan pored rugoga, pomalo svesni da su deo harmonične zajednice moga kraja. Za one dinamičnije, sa kartama, šah tablom, dominom, klupe su mesto sakupljanja, mesto za bistrenje politike, od prvog jutarnjeg sunca do smiraja dana. Najveće blago Novog naselje jesu ljudi, "razni" po narodonosti, poreklu, profesiji i po ćudi. Ali su dobri, optimisti, bez njih Naselje ne bi bilo ni po čemu različito od drugih delova grada, pružaju vam ruku i kada ste pali i kada niste, ali vam je potrebna.

I zato kažem - Novo naselje, moj kraj, nije kraj, ono je početak i mali raj. (autor teksta Kovač Ištvan)

Ako i Vi želite da pišete i da Vašu priču vide i ostali posetioci ovog portala, adresa je: Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli . U nedeljama koje slede na našem portalu ćemo pisati o svim novosadskim kvartovima i naseljima, a sem naših objavićemo i Vaše priče. Najbolje će biti nagrađene, glavna nagrada je četiri noćenja u Pragu za dve osobe.

Tekstove koji nisu redakcijski (poput ovog) moguće je komentarisati na Fejsbuk stranici Radija 021.