Evo šta se planira da se gradi u Novom Sadu u narednih pet godina

Ovaj dokument koji je sada poslat na javnu raspravu pruža mogućnost Novosađanima da vide kako lokalna vlast zamišlja razvoj grada u drugoj polovini ove decenije.

Inače, ovo nije prvi ovakav dokument jer ga je i prethodna garnitura pripremila za period 2009-2014. godine, ali se ispostavilo to je bio samo spisak lepih želja. Ipak treba napomeniti da je taj plan pripreman pre početka svetske ekonomske krize koja je uticala i na stanje u Srbiji.

Pošto prethodna stragetija nije relizovana, novi plan razvoja grada u narednih pet godina sadrži niz nerealizovanih projekata poput izgradnje nove zgrade Gradske uprave, mostova, prečistača otpadnih voda, podzemnih garaža i drugog. Gradski čelnici se do sada nisu oglašavali o ovoj strategiji, a gradonačelnik Miloš Vučević u uvodu dokumenta navodi da su se prilikom njene uzrade voditi Strategijom održivog nivoa na nacionalnom nivou koja se oslanja na put Srbije ka Evropskoj uniji.

- Da bismo išli putem napretka, mi smo se odlučili da kao ključne pravce razvoja Novog Sada izdvojimo urbani, društveni i ekonomski razvoj, kao i ulaganje u dobru gradsku  upravu. To znači da će se strateški pristupiti unapređivanju okruženja gde ljudi žive i rade kako bi se poboljšao kvalitet života i očuvala životna sredina. Zatim, radiće se na ojačavanju razvoja inkulzivne, zdrave i na znanju i kulturnim vrednostima zasnovane lokalne zajednice. Stvaraće se uslovi za otvaranje novih radnih  mesta i investicija, i  istovremeno unapređivati institucionalni kapaciteti - navodi Vučević.

Kao što smo već napomenuli, strategija sadrži niz projekata koje Grad želi da realizuje do 2020. godine i mnogi su od ranije poznati novosadskoj javnosti čak i više decenija.

Gradiće se dve javne garaže, zgrada Hitne pomoći i Gradske uprave, nova pijaca na Satelitu...

Sve ukupno u dokumentu su nabrojana 163 projekta, među kojima se kao najveći izdvajaju gradnja robno-tržnog centra od 11,8 milijardi dinara, centralnog prečistača otpadnih voda od 9,6 milijardi dinara, regionalne deponije od 4,2 milijarde dinara, radne zone Sever IV sa industrijskom halom od skoro 4 milijarde dinara (napomena: opremanje zemljišta za američki Lear je već pokrenuto i košta skoro milijardu, a dodatnih 2,8 milijardi se planira za gradnju hale).

Među velikim projektima su i ulaganje od 3,1 milijarde u razvoj radne zone "Rimski šančevi", 2,6 milijardi za dalju gradnju optičke telekomunikacione mreže grada, skoro 2 milijarde za uređenje gradskih grobalja i novog krematorijuma, 2,4 milijarde za novu zgradu Gradske uprave, 1,5 milijardi za novu zgradu za muzičku i baletsku školu, a tu je i projekat poboljšanja energetske efikasnosti javne rasvete od 1,4 milijarde dinara. Potom gradnja vodovoda i kanalizacije u Bockama od 1,2 milijarde, rehabilitacija Petrovaradinske tvrđave u vrednosti od milijardu dinara, gradnja veletržnice od milijardu dinara, izgradnja druge trake do Rumenke od 1,1 milijarde, kao i izgradnja druge trake puta za Kać u iznosu od milijardu dinara.

U strategiji se navodi i niz projekata koje treba realizovati do 2020. godine koji vrede od 5 do 10 miliona evra i to su nova crpna stanica na mestu sadašnje "Crpna stanica II" u vrednosti od 936 miliona dinara, podzemna garaža ispod ulice Modene od 700 miliona, poboljšanje energetske efikasnosti SPENS-a od 624 miliona, gradnja javne garaže u Šafarikovoj od 624 miliona, gradnja vodovoda u Begeču od 622 miliona pri čemu bi to naselje dobilo i prečistač od 225 miliona, zatim upravljanje populacijom napuštenih životinja od 600 miliona, radove na spajanju severnog i južnog sliva kanalizacije od 604 miliona, gradnju fabrike vode na Petrovaradinskoj adi od 545 miliona i gradnja nove zgrade Hitne pomoći od 514,5 miliona dinara.

Među projekte koji prelaze ulaganja od milion evra izdvaja se i kupovina 20 autobusa za GSP u vrednosti od 492 miliona, revitalizacija stare industrijske hale za Omladinski kreativni centar od 467 miliona, gradnja školske zgrade za Poljoprivrednu školu od 459 miliona, gradnja pristupnih saobraćajnica Žeželjevom mostu od 446 miliona, ulaganje od 365 milinoa u projekat "Novi Sad - CITY BREAK 2020" koji će služiti za privljačenje turista, uređenje sadašnjeg Rasadnika Gradskog zelenila za ustupanje investitorima za 360 miliona, gradnja arheološkog parka od 360 miliona, gradnja nove Satelitske pijace od 356 miliona, proširenje Sentandrejskog puta od 350 miliona, uređenje ulice Bate Brkića od 303 miliona, adaptacija javne rasvete na teritoriji grada od 300 miliona, gradnja mosta kod Ribarca od 275 miliona, izgradnja amfiteatra u Kisaču od 240 miliona, uvođenje elektronskog sistema naplate prevoza u gradskom prevozu od 162 miliona i uređenje Pozorišnog trga od 150 miliona dinara.

Lokalna vlast je u "Strategiji održivog ravoja grada do 2020. godine" navela i da planira da u narednim godima izdvoji za unapređenje kulture 675 miliona i još 250 miliona dinara za javno informisanje i ova sredstva bi se plasirala kroz projekte koje bi podnosile kulturne ustanove, NVO, mediji i drugi.

Od manjih projekta koji se pominju u strategiji treba pomenuti gradnju novog klizališta i pretvaranje postojećeg na Spensu u halu za sportove i to za 114,8 miliona, potom ulaganje od 100 miliona u gradnju groblja za kućne ljubimce, proširenje Sentandrejskog mosta od 100 miliona, preuređenje Češkog magacina za kreativnu industriju i mlade za 90 miliona, gradnju nadzemne garaže pored Muzeja Vojvodine od 79,8 miliona dinara, ulaganje 70 miliona u gradnju sportske hale u Petrovaradinu (napomena: radovi treba da počnu uskoro), davanje 50 miliona za opremanje policije, ulaganje od 51 miliona u izgradnju javnih toaleta u periodu tek od 2017. godine, gradnju pešačkog mosta na ušću kanala DTD u Dunav od 14 miliona i ulaganje od 12 miliona dinara u Akva park kod Spensa.

U dokumentu se navodi i da ovih 163 projekta nisu prioritet, nego da je komisija izdvojila 53 projekta kao prioritete za period do 2020. godine.

Međutim, već sada je jasno da i ova 53 projekta teško da mogu da budu realizovana, jer vrede oko 60 milijardi dinara, a gradski budžet je već nekoliko godina unazad tek oko 20 milijardi. Ukoliko gradska vlast i odluči da krene u realizaciju većine projekata jasno je da iz budžeta to neće moći da finansira i da će biti neophodno zaduživanje ili sklapanje javno-privatnih partnerstava.

Uvid i javna rasprava o "Strategiji održivog ravoja grada do 2020. godine" traje do 4. decembra i građani mogu u mesnim zajednicama da u glasačkim kutijama ostave prigovore i predloge, odnosno da pošalju mail na kler@novisad.rs . Strategiju možete preuzeti sa ovog linka. (Žarko Bogosavljević - zarko@021.rs)