Prema tom istraživanju, skoro dve trećine mladih Novosađana uzrasta od 12 do 30 godina, ima u neposrednom okruženju neku osobu koja zloupotrebljava drogu. Podaci pokazuju da je svaki drugi ispitanik u zoni rizika da pod uticajem okoline počne da konzumira narkotike. Takođe, pokazalo se da svaki drugi Novosađanin (njih čak 54 odsto) pomenutog uzrasta zna gde i od koga može da se nabavi droga, a svaki drugi je bio ponuđen sa nekom od nedozvoljenih supstanci.

Predrasude vode u zavisnost

Sa druge strane, skoro polovina mladih je pokazalo da je nedovoljno spremno da odbije drogu, zbog isuviše olakih shvatanja koja imaju o drogama i narkomaniji. Stav da se ''ne može postati narkoman kada se uzimaju 'lake' droge'' ima čak 60 odsto mladih, koji narkotike dele na lake i teške. Osim toga, oni imaju i predrasudu da je narkomanija neizlečiva bolest, odnosno da su oni koji uzimaju ''teške'' droge u opasnosti i da njima pomoći nema, ali da su ''lake'' droge bezbedne. Potom, kako pokazuje istraživanje, sledi predrasuda da je za rešenje narkomanije dovoljna samo čvrsta volja i prestanak uzimanja droge. Mišljenje da se droga može uzimati pod kontrolom – povremeno i u specijalnim prilikama, poseduje svaki treći mladi Novosađanin.

Porodica nije dovoljan oslonac

Istraživanje bolnice ''Vita'' ukazuje i na to da je porodica, kao najjači faktor uticaja u prevenciji narkomanije, zakazala. Tinejdžeri se o drogi i narkomaniji informišu više kod drugara nego kod roditelja. Pritom, upravo od porodice najviše očekuju da utiče na smanjenje narkomanije i to savetima i razgovorima o datoj temi, a upravo u porodici najmanje dobijaju. Prema podacima istraživanja, škola je tinejdžerima ubedljivo glavni izvor informacija o drogama i narkomaniji, a mladima od 22 do 30 godina glavni izvor su mediji.

U istraživanju je učestvovalo 406 Novosađana uzrasta od 12 do 30 godina, a obavljeno je od 23. do 26. juna u Novom Sadu.