Kako za Radio 021 kaže predsednik skupštine Saveza privatnih apotekara, Dragan Rajevac, nestašica je nastala zato što Republički zavod za zdravstveno osiguranje duguje novac veledrogerijama.

"Situacija je vrlo jasna. RZZO duguje farmaceutskim koncernima ogromne pare, a na isplatu se čeka i po pet-šest meseci. Iz tog razloga oni gase proizvodnju lekova zbog kojih na isplatu moraju da čekaju mesecima i proizvode one lekove od kojih ima konkretne zarade", navodi ovaj farmaceut.

Rajevac navodi da velike kompanije neće da rade za džabe, tako da odustaju od proizvodnje lekova zbog kojih ne ostvaruju profit, bez obzira što za te lekove nema zamene na našem tržištu.

"Ako konkretno govorimo o dečjim antibioticima i sirupima, koji spadaju u grupu lekova kojih nema na rafovima, ukoliko lekar proceni da se lečenje može vršiti samo jednim tipom antibiotika, onom koje nema u prodaju, to dete ne može da se leči", kaže Rajevac za 021.

Država duguje 14 milijardi dinara

Ovaj farmaceut navodi da je u ovom trenutku najbitnije da država u najskorijem roku izmiri svoje dugove, kako bi lekovi ponovo počeli da se proizvode. U suprotnom, dugotrajna nestašica može da izazove paniku i povećanu potrošnju zaliha.

"Republički zavod za zdravstveno osiguranje mora pod hitno da plati zaostale dugove kompanijama kako ova nestašica ne bi potrajala. Ukoliko brzo izvrše isplatu, lekovi bi uskoro mogli opet da se nađu na njihovim trakama i nakon toga na rafovima apoteka. Ako se dugovi ne izmire, moglo bi doći do opšte panike", pribojava se Rajevac.

Država duguje farmaceutskim kompanijama čak 14 milijardi dinara za lekove koji se izdaju na recept. To su nasleđeni dugovi, koji se gomilaju iz godine u godinu. Na rafovim nema antibiotika poput "baktrima", "sinacilina", "kliacila", ali i lekova poput "rivatrila" za obolele od epilepsije, spreja "alevesko" protiv astme i "nitroglicerina", koji spašava živote obolelima od angine pektoris. (Miodrag Sovilj)