Nova klinika za lečenje steriliteta nada za brojne roditelje

U toj laboratoriji će se lečenje steriliteta postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje podići na novi nivo, uvođenjem preimplatacione genetske dijagnostike, tačnije molekularne dijagnostike monogenetskih bolesti. "Preimplantaciona genetska dijagnostika (PGD) jeste jedna od metoda kojom se može dokazati, na nivou jedne ćelije embriona, da li će plod u budućnosti biti genetsko-hromozomski zdrav", pojašnjava Vesna Kopitović, pokrajinska sekretarka za zdravstvo i vođa tima za vantelesnu oplodnju na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine, tima koji ima najbolje rezultate vantelesne oplodnje u Srbiji.

Ona ističe da se PGD metodom dobija ceo genom iz jedne ćelije, te će genetičari znati koji je embion zdrav i može da se vrati u matericu.

"Time ćemo pacijentkinjama koje su imale više pobačaja ili neuspelih vantelesnih oplodnji, a koje imaju više reproduktivnih godina - preko 35, ili pak, koje do tada nisu ostajale trudne, a nalaze se u visokim reproduktivnim godinama – preko 40, odnosno one koje imaju u porodici anamnezu postojanja određenih genskih bolesti, povećati šansu da iznesu trudnoću", navodi dr Kopitović.

Aparatura koja se koristi za ovu dijagnostiku otkriva monogenske bolesti, ali i do 98 posto hromozomskih nepravilnosti kod živorođene dece. Osim toga, ne zahteva kultivaciju ćelije i radi se odmah nakon uzimanja uzorka. Tako trudnice, umesto tronedeljnog čekanja na rezultate amniocenteze, rezultate dobijaju u roku od jedan do dva dana, i to pre nego što se embrion vrati u matericu, što predstavlja ogromno psihičko olakšanje za trudnice i buduće očeve.

"U protekloj godini završili smo nabavku opreme za Laboratoriju za vantelesnu oplodnju i za genetsku laboratoriju u Dečijoj bolnici. U prethodnoj godini obučavan je kadar, što nam je predstavljalo izazov jer se ovi postupci u Srbiji ne rade. Zato su sedam ginekologa, pet embriologa, tri genetičara i medicinske sestre obučavani u centrima u kojima se rade ovi postupci. Sada nam ostaje da tog 21. marta počnemo prve procedure, i to uz pomoć kolega iz Graca, Budimpešte, Atine i sofijske Klinike za molekularnu biologiju", kaže pokrajinska sekretarka za zdravstvo.

Kako ističe, Vojvodina ima dobro razvijenu prenatalnu i postnatalnu citogenetsku dijagnostiku, ali molekularna dijagnostika monogenskih bolesti ne postoji, osim uvedene dijagnostike za cističnu fibrozu na Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine. Do sada su upućivani pacijenti u dijagnostičke centre van naše zemlje, budući da u našoj zemlji ovaj vid dijagnostike nije dovoljno razvijen i postoje teškoće za uspostavljanje precizne dijagnoze.

"Cilj je da genetska laboratorija Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine bude ustanova u kojoj će moći svi u Srbiji, uz opremu i obuku, da pošalju plodovu vodu, biopsiju čupica ili biopsiju blastomera, naravno uz posebnu obuku. Planiramo da ovu metodu radimo u okviru Nacionalnog programa za IVF (in vitro fertilizacija), da ponudimo Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje ovu uslugu. Time omogućavamo da se zdravstvena zaštita prilagođava svakom, i da bude dostupna. Ove godine metode PGD i PGS (preimplantacioni genetski skrining) radiće se u Vojvodini besplatno", kaže ona.

Po njenim rečima, Novi Sad može da bude centar za edukaciju lekara, genetičara i embriologa i centar za primenu ove metode, za koju su do sada parovi tražili pomoć u inostranstvu i plaćali ogroman novac.

"Apelujemo na sve zdravstvene ustanove, državne i privatne, da uspostave saradnju s Institutom za zdravstvenu zaštitu dece i omladine. Bilo bi odlično da i državne i privatne klinike u Srbiji, gde rade ljudi koji mogu da se obuče ovim metodama, uz kvalitetnu opremu, počnu da primenjuju ove postupke, i da šalju materijal u Novi Sad na analizu. To bi bilo na dobrobit države jer sklapa ugovor sa nama kao državnom laboratorijom, ali i na dobrobit svih pacijenata u Srbiji koji bi imali tu mogućnost testiranja u svojim gradovima. Planiramo da uskoro za sve IVF klinike napravimo edukativne seminare i tako stvorimo mrežu u Srbiji", ističe Kopitovićeva.

Za ovakav posao, pored opreme potreban je i kadar. I tu nastaje problem koji treba rešavati, upozorava dr Kopitović.

"Klinički centar Vojvodine radi najviše IVF ciklusa u Srbiji – 460, dok, recimo, 'Narodni front' uradi 230, Klinički centar Srbije ne više od 250, Niš ne više od 200. Tražimo što više mladih ljudi, ginekologa, što više embriologa jer su oni ključni u procesu vantelesne oplodnje. Zato smo napravili i akreditovani master smer reproduktivni biolog-embriolog, koji ulazi u treću godinu i postaće internacionalni smer jer ćemo krenuti i na engleskom jeziku. Sigurno će Srbija imati mogućnosti da ove mlade ljude zaposli jer je deficit dobrih embriologa u našoj zemlji", navodi Vesna Kopitović.