Posle obijanja svih pekara,shvatila sam da je hemija u svakom pecivu i hlebu. Sve ima ukus kvasca i aditiva.Onda sam kupila kucnu pekaricu i svako jutro me budi miris hleba. Samo voda,kvasac i brasno po zelji. Mogu i semenke,suvo voce...Mozda je za pocetak skupa investicija ali vredi!
Potrebu za žitaricama, koje su više nego neophodne za očuvanje i unapređenje zdravlja, većina ljudi kod nas obezbeđuje korišćenjem hleba u ishrani. Svesni da industrijska prerada žitarica, delimično do potpuno obesmišljava njihov značaj, mnogi Novosađani umesto belog, kupuju crni, polubeli ili posebni hleb, napravljen od nekoliko vrsta brašna s dodacima celih zrna žita. Iako žive u gradu koji je smešten u plodnoj ravnici, građani s kojima smo razgovarali, uglavnom kažu da nisu zadovoljni kvalitetom hleba.
"Mislim da nema pravog crnog hleba."
"Na izgled baš i nije nešto, ali crni je bolji od belog."
"Zavisi od prodavnice do prodavnice. Negde nađete bolji, negde lošiji."
"Mislim da je crni hleb ofarban. Što uopšte nije lepo raditi ljudima."
U pekarama nema crnog hleba
Da su građani u pravu kada kažu da crni hleb u našim pekarama i prodavnicama zapravo ne postoji, za Radio 021 potvrđuje glavni republički poljoprivredni inspektor, Nenad Vujović. Ni u jednom mlinu kod nas, ne pravi se braštno tipa 1100, koje je neophodno za proizvodnju crnog hleba, i to zato što oni koji upravljaju mlinovima, smatraju da na tržištu ne postoji potreba za ovakvom vrstom brašna. Potreba ni ne može da postoji, jer deo pekara i trgovaca uspešno obmanjuje kupce, tako što je dovoljno da zvanično nigde ne koriste naziv – crni.
Ukoliko kupac pak zatraži crni hleb, može mu se podvaliti neka posebna vrsta hleba. Ipak, takve, posebne vrste hleba, tamniju boju dobijaju na sasvim dozvoljen način, kaže Nenad Vujović i ističe da tokom inspekcijskih kontrola, nisu registrovani slučajevi upotrebe nedozvoljenih sredstava za bojenje.
Pekari ne koriste nedozvoljene supstance
"Ono što potvrđuju kontrole jeste da se koriste sredstva koja su pravilnikom dozvoljena. A to su sve sirovine poput ovsenog brašna, sojinog brašna, proizvodima od soje, kukuruznom grizu, glukozi, fruktozi, čak kakao proizvodima, skrobu, sladnim ekstratima, koji imaju svojstvo da promene boju, ali nisu aditivi, već su jednostavno supstance koje su dozvoljene u proizvodinji hleba", objašnajva za Radio 021 glavni republički poljoprivredni inspektor.
Predsenik Nacionalne asocijacije potrošača, Goran Papović, smatra da se ne može svaka mešavina brašna i zrnevlja nazvati integralnim hlebom, kao i da je poražavajuće to što pekarima i trgovcima prolazi da nekažnjeno obmanjuju građane prodajući im navodno crni hleb.
Niko nije odgovarao zbog dovođenja potrošača u zabludu
"To su samo varijacije polucrnog hleba, kojem se dodaju boje, pržena raž ili ječam koji ima malo tamniju boju. I to je ono što je poražavajuće. Zašto neko odavno nije u zatvoru zbog tih prevara, zašto se ljudi masovno lažu? Dijabetičari koji ne smeju da jedu beli hleb, misle jadni da su kupili crni hleb, a nisu kupili crni hleb. To je neko odavno trebalo da zatvori takve pekare, ali se to ne radi. Da li zbog socijalnog mira ili nečeg drugog", pita se Papović.
Papović u tom smislu preporučuje kupovinu upakovanog hleba, koji mora sadržati deklaraciju, pa tako kupac pouzdano može znati šta kupuje. Postoji još jedna opcija, za one poput jedne naše sugrađanke, koja se ne miri s činjenicom, da nikog nije sramota što u žitnici kakva je Vojvodina, ne možete kupiti najhranljiviju vrstu hleba: "Crni hleb ne kupujem, zato što sam radila u mlinsko-pekarskoj industriji i znam da se farba i da to nije pravi crni hleb. Zato sam kupila neki aparat, pa sama sameljem žito, mesim i pečem hleb". (Dejan Stojičić)
