Nebriga o liftovima u ovoj zemlji je sistematska. Pre nekoliko godina je prodat proizvođač liftova "David Pajić-Daka" prestao je da radi, pa tako za njihove liftove nema delova. Hidraulični liftovi se uvoze bez papira, često se deklarišu kao pumpe za vodu da bi prošli carinu. Majstori za te liftove takođe imaju računicu, jer lift ima brojač vožnji, odradi određeni broj vožnji i naprosto stane, iako nije pokvaren; majstor dođe, resetuje brojač i naplati "popravku". U mnogim novim zgradama nema liftova iako su useljene već godinama.
Prosečna starost liftova u Novom Sadu je 30 godina. Prema rečima direktora sektora održavanja liftova u "Stanu", Jove Konjevića, novi liftovi se kvare češće od starih."Razlog tome je što se novi liftovi uvoze sa različitih strana, od različitih proizvođača, čak i sa raznoraznih otpada gde su oni već demontirani sa neke zgrade u inostranstvu i ostavljeni. U našoj zemlji se izgradnjom bavi svako i cilj mu je da ugradi najjeftinije kako bi imao što veću zaradu", navodi Konjević.
On dodaje da se često dešava da inostrani proizvođač promeni način proizvodnje zbog čega više ne postoje rezervni delovi za prethodne modele. Takođe, nije retka pojava da nove kabine nemaju prateću dokumentaciju, zbog čega je teško nabaviti rezervne delove.
Instalacija kompletnog lifta je 20 hiljada evra, a u poslednjih tri godine samo je oko pet zgrada ugradilo lift kabinu.
