U udžbeniku "Gramatolomija", čija je autorka novosadska profesorka Dušanka Vujović, u lekciji o građenju reči stoji da su žene glupače.

Na strani 74 knjige iz koje deca od petog do osmog razreda uče gramatiku doslovce su navedeni primeri glup-ača, lozov-ača i krast-ača, uz objašnjenje da se radi o ženskoj osobi, vrsti rakije i vrsti žabe. Mada se u knjizi navodi da je dobila pozitivnu ocenu Ministarstva prosvete 2007. godine da se može koristiti kao pomoćno sredstvo u nastavi srpskog jezika, na sajtu ministarstva "Gramatolomija" nije navedena na spisku udžbenika.

Pomoćnica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Jadranka Milošević kaže za Press da je komisija koja odobrava udžbenike promenjena od 2007. godine do danas. "Kao profesor srpskog jezika mogu da kažem da sufiksi u "Gramatolomiji" nisu adekvatno upotrebljeni i da tumačenja reči nisu ispravna. O tome je trebalo da vodi računa recenzentska komisija i njenim članovima bi trebalo postaviti pitanje da li smatraju da je u redu navoditi ovakve primere u pomoćnim udžbenicima za decu. Mislim da se niko neće složiti da su adekvatni" , ističe Miloševićeva.

Kolege: Seksizam nedopustiv

"Gramatolomija" nije obavezna školska literatura, ali to teško da može da opravda odgovorne koji su dozvolili štampanje ove knjige jer je u pitanju teško kršenje rodne ravnopravnosti.

"Nedopustivo je da udžbenička literatura obiluje seksizmom, naročito u navođenju primera. Ovaj proces odvija se u dva smera - ili se žena prikazuje kao manje vredna ili uopšte ne postoji ženski primer kao na formularima gde se stalno koristi Petar Petrović", kaže Svenka Savić, takođe profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić smatra da je ovo drastičan primer vređanja. "Nedopustivo je da se ovako nešto nađe u udžbeniku iz koga uče 12-godišnja deca i ne mogu da verujem da je tako nešto dobilo odobrenje za štampu. Školstvo je najdirektniji put kojim se mladima prenose društvene vrednosti", kaže Petrušićeva.

Školski psiholog Branka Tišma navodi da sadržaji koji se daju u udžbenicima moraju biti primereni. "Moraju da odgovaraju uzrastu dece, estetskim, moralnim i socijalnim vrednostima koje želimo da razvijamo u društvu. Srpski jezik je toliko bogat da su se mogli naći i adekvatniji primeri. Škola bi trebalo da bude sredina u kojoj se poštuju rodovi, a ni lozovača nije dobar primer. Institut za psihologiju je sproveo istraživanje i dao preporuke koje kriterijume treba da zadovolji dobar udžbenik, a jedan od njih je da mora da zadovolji estetske, etičke i društvene vrednosti. Ovi primeri svakako ne odgovaraju sadržajima koje želimo da negujemo. Zamislite samo profesora koji ove primere navodi na času, izazvao bi buru smeha" , navodi Tišma.

Dušanka Vujović je asistentkinja na Katedri za srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a najveći deo njenih studija posvećen je upravo istraživanju i primeni složenica u savremenom srpskom jeziku. Vujovićeva je upravo na temu imeničkih složenica i magistrirala na Univerzitetu u Beogradu.