021 Twitter Posetite naš Facebook! RSS
Radio 021
74
Muzeji i izložbe • 18:05 22. 02. 2013. | Radio 021

Izložba o Deniju Didrou u Biblioteci Matice srpske

Izložba o Deniju Didrou otvorena je u Biblioteci Matice srpske.

Didro

Povodom tristote godišnjice rođenja francuskog filozofa, pisca i enciklopediste Denija Didroa (1713–1784), Biblioteka Matice srpske pripremila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Autori postavke su Ivana Grgurić i Milica Cvetković, urednik Miro Vuksanović.

Izložba se može pogledati u javnom katalogu Biblioteke od 22. februara do 18. marta. Elektronski katalog izložbe trajno se čuva i dostupan je na CD-u u Biblioteci, kao i na sajtu  www.bms.rs.

Deni Didro, jedan od najznačajnijih stvaralaca epohe prosvećenosti,  rođen je 1713. godine u Langru. Pripadao je krugu filozofa, literata i slobodnih mislilaca koji su, krajem 18. veka, odigrali ogromnu ulogu u ideološkom pripremanju trećeg staleža za obračun s vladajućom klasom. Obrazovan, smeo i uporan, od početka se suprotstavljao mračnjaštvu i dogmi i svako njegovo delo značilo je snažan udarac feudalizmu i klerikalizmu (njegova prva knjiga, Filozofske misli iz 1746. bila je toliko revolucionarna da je spaljena na lomači, a zbog eseja Pismo o slepima na pouku onima koji vide osuđen je na tri meseca tamnice). Bio je inspirator i glavni urednik velike francuske Enciklopedije (objavljena između 1751. i 1772. godine u 28 tomova), oko koje je okupio najveće umove svog vremena (Dalamber, Holbah, Monteskje, Volter, Ruso i dr.). Uz posao na Enciklopediji, pisao je filozofske rasprave sa materijalističkim idejama (Razgovor između Dalambera i Didroa, Dalamberov san, Misli o objašnjenju prirode i dr.) i eseje u kojima se zalagao za stvaranje nove kulture zasnovane na racionalnim principima. Tekstovima objavljenim u delu  Saloni, u kom analizira slikarstvo epohe, Didro je stvorio umetničku kritiku.  Suprotstavljanjem buržoaske koncepcije aristokratskoj, i izvođenjem plebejaca na scenu, stvorio je žanr građanske drame (Nezakoniti sin, Otac porodice i dr.). Među njegovim  najpoznatijim proznim delima nalaze se Redovnica, Žak fatalist i Ramoov sinovac.

Didro je umro u Parizu 1784. godine. Sahranjen je u crkvi Sen-Roš, koja je opljačkana i demolirana u vreme Revolucije. Njegovi ostaci se danas verovatno nalaze u pariskim katakombama.

» PODELI OVU VEST SA DRUGIMA
» Komentari (0)
Dodaj komentar
Vaši podaci:
Komentar:
Pročitajte pre slanja komentara:
Komentari kojima nam skrećete pažnju na propuste neće biti objavljeni. Trudićemo se da grešku ispravimo.
Komentari koji se odnose na uređivačku politiku neće biti objavljeni.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti objavljeni.
Molimo Vas da se prilikom pisanja pridržavate pravopisnih pravila.
Molimo Vas da se prilikom ostavljanja komentara koncentrišete na temu. Broj karaktera je ograničen i više nego dovoljan.

PAŽNJA:
Komentari koji sadrže pretnju, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili nezakonit sadržaj neće biti objavljeni.
Nemamo nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje ili skraćivanje.
Mišljenja iznesena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije ovog portala.

Anti-spam zaštita
U prazno polje unesite anti-spam kod koji vidite na slici. Ukoliko ne možete da ga pročitate kliknite na sliku da vam se prikaže novi kod.

Najnovije

test

» Poslednja 24 sata

» U poslednjih 48h

E novine