Frano Lasić: U Jugoslaviji se bolje živelo

Danas retko ko u javnosti iznese odgovor na svakodnevnom pitanju kako se živelo, a kako se živi sada u 21. veku. Političari hvale kako se sada najbolje živi u dosadašnjoj istoriji iz ličnih i interesa politike, ostali ne pominju da se ranije bolje živelo da se ne zamere političarima i vođama. Glumac Franjo Lasić, smogao je snage i izneo realno stanje sadašnjeg života: "U Jugoslaviji se bolje živelo. Imali su ljudi više para i veći izbor mogućnosti. Danas je u celom regionu srednja klasa skoro uništena i to je glavni problem novonstalih zemalja sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Ljudi su u Jugoslaviji stalno putovali na zimovanja i letovanja” Ovoj konstataciji najviše će biti ljut premijer. On nama priča bajke, kao da je došao s druge planete. Nije toliko neinformisan, da u Srbiji više od milion ljudi je na ivici bede ili upali u siromaštvo (međunarodna granica siromaštva je trošenje 1,0$ dnevno). Glad, beda i jadi su prisutni na svakom koraku, kontejneri smeća su naknadni izvor, na žalost, hrane, a hvalimo se narodnim kuhinjama umesto nacionalnom. Na kraju sada bolje žive političari, tajkuni i snalažljivi rođaci i partijski drugovi, najgore prolaze penzioneri, njima vlast otima, bogami, dobar deo penzija, kao da su vanzemaljci.

Danas retko ko u javnosti iznese odgovor na svakodnevnom pitanju kako se živelo, a kako se živi sada u 21. veku. Političari hvale kako se sada najbolje živi u dosadašnjoj istoriji iz ličnih i interesa politike, ostali ne pominju da se ranije bolje živelo da se ne zamere političarima i vođama. Glumac Franjo Lasić, smogao je snage i izneo realno stanje sadašnjeg života: "U Jugoslaviji se bolje živelo. Imali su ljudi više para i veći izbor mogućnosti. Danas je u celom regionu srednja klasa skoro uništena i to je glavni problem novonstalih zemalja sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Ljudi su u Jugoslaviji stalno putovali na zimovanja i letovanja” Ovoj konstataciji najviše će biti ljut premijer. On nama priča bajke, kao da je došao s druge planete. Nije toliko neinformisan, da u Srbiji više od milion ljudi je na ivici bede ili upali u siromaštvo (međunarodna granica siromaštva je trošenje 1,0$ dnevno). Glad, beda i jadi su prisutni na svakom koraku, kontejneri smeća su naknadni izvor, na žalost, hrane, a hvalimo se narodnim kuhinjama umesto nacionalnom. Na kraju sada bolje žive političari, tajkuni i snalažljivi rođaci i partijski drugovi, najgore prolaze penzioneri, njima vlast otima, bogami, dobar deo penzija, kao da su vanzemaljci.

Hoce li doneti i cokoladice?

Bio i ostao šmeker.

https://www.youtube.com/watch?v=dJhudmkuAyk

Iznenađujuće lep glas. O pesmi ne bih, reči i melodija dovoljno govore. Prelepo.
Ne bih ni o naslovu, jer ovako na istom mestu i istim povodom, samo me mogu uvući u d-mol.
Neko pametan je rekao:- ništa se ne dešava bez onoga ko posmatra. Imam tu privilegiju, ili prokletstvo, pa nosim slike onog vremena i života, dok posmatram onečovečenu stvarnost današnjice,