Područja mozga koja imaju ulogu u stvaranju emocija, predstava o sebi i sopstvenom telu, motivacije, koncentracije i zadovoljstva najaktivnija su upravo dok smo zaljubljeni i zbog toga nam taj osećaj pruža toliko mnogo zadovoljstva. Čini nam se da smo lepši, skladniji, vitkiji, svet izgleda kao bolje mesto, sve je intenzivnije i prijatnije. Dopamin i serotonin, hormoni sreće i zadovoljstva, pojačano se luče što stimuliše raspoloženje i telesnu pokretljivost. Automatski se zdravije osećamo, puls nam je ubrzaniji, čula izoštrenija, reakcije brže i spretnije.

Međutim, postoje i ljudi kod kojih zaljubljenost izaziva stanja slična onima kada se telo bori sa virusom ili bakterijom. Ne kaže se uzalud „bolesni od ljubavi“, jer se neki ljudi bukvalno razbole kada se zaljube. Slabi im apetit, imaju nesanice, drhtavice, vrtoglavice, imunitet posustaje, a zujanje u ušima postaje sve jače.

Re Padila Franker, 64-godišnja autorka knjige „Free Fall: A Late-in-Life Love Affair“ (Slobodan pad: ljubav u zreloj dobi), tvrdi da je susret sa sadašnjim partnerom potpuno „razboleo“. Kada se zaljubila počela je da oseća teskobu, bila je dekoncentrisana, naglo je počela da mršavi i noćima nije mogla da spava. Organizam je toliko naglo propadao da je ubrzo završila u bolnici, sa antibiotskom terapijom.

To se dogodilo, tvrde naučnici, jer tela različito reaguju na „koktel neurotransmitera“ (dopamina, norepinefrina, oksitocina, fenetilamina) koji nas „opijaju“ kada se zaljubimo. Ovaj moćan “ljubavni napitak“ izlučuje se u telo kada osetimo privlačnost i blizinu osobe u koju smo zaljubljeni, što uzrokuje različite fizičke reakcije. Neko se oseća kao da je na „sedmom nebu“, dok je za druge to, ipak, previše, na šta reaguju padom imuniteta i lošijim fizičkim zdravljem.

Nesanica je direktna posledica delovanja dopamina i norepinefrina. Doktorka Helen Fišer, sa američkog Univerziteta Rodžers, tvrdi da te materije nekome podare mnogo više energije i volje, ali da na druge utiču loše, jer telo ne može da se „smiri“, a samim tim ni da se odmori. Konstantna nesanica stvara probleme u funkcionisanju, što za krajnji rezultat ima pad imuniteta i simptome slične gripu ili prehladi, kad se osećamo slomljeno i bez snage.

Takođe, za pad apetita odgovorni su hormoni, pa dosta ljudi naglo smrša kada se zaljubi. To može da se opiše kao opsesivno stanje, koje nas sprečava da osećamo glad, samo želju da budemo sa tim nekim ko nam se dopada. Slab unos kalorija dugoročno dovodi do apatije i lošeg opšteg stanja organizma. Studije, međutim, pokazuju da taj intenzivan osećaj traje između šest meseci i dve godine, što tvrde stručnjaci, ne može ozbiljnije da naruši zdravlje.

Problemi sa koncentracijom često su pratioci zaljubljenosti. Sposobnost bistrog razmišljanja onemogućena je na neko vreme, a jedine misli upućene su voljenoj osobi. Razmišljamo ospesivno samo o detaljima susreta, o onome šta je ta osoba rekla, obukla, uradila. Fokusirani smo samo na nju i u nama nema mesta za posao i obaveze.

- Od šest do deset odsto populacije rođeno je sa receptorima dopamina koji slabo funkcionišu. Kod njih je sve sivo dok se ne zaljube. Tada imaju osećaj da je život sjajan film u koloru i zbog toga stalno žele da ponove taj osećaj. To je često i razlog što neki ne mogu da ostvare ozbiljniju vezu, jer jednostavno žele samo da su zaljubljeni i do ljubavi teško stižu. Kada prestane „početno ludilo“, njima više nije lepo, okreću se i odlaze - tvrdi doktorka Fišer.

Neki ljudi osećaju i pritisak u grudima i lupanje srca, osećaj sličan panici. Doktorka Fišer skenirala je mozgove „ludo zaljubljenih“ ispitanika i otkrila pojačanu aktivnost u delu korteksa koji je povezan sa osećajem straha. To stanje slično je maničnom, od koga pate ljudi sa mentalnim poremećajima. Iako je raspoloženje pojačano, donose nagle i nerazumne odluke.