Ono je obavljeno na 6.500 američke dece starosti od 10 do 14 godina, koja su potom još tri puta intervijuisana tokom naredne dve godine.

Deci su postavljana pitanja o tome da li su gledala 50 slučajno odabranih filmova koji su se davali na početku istraživanja ili nešto ranije, kao i 32 filma koja su do početka istraživanja inkasirala najmanje 15 miliona dolara na tržištu SAD.

Istraživači su izmerili vreme "izloženosti alkoholu" tokom projekcije dotičnih filmova. Ispostavilo se da su ispitanici u proseku tokom dve godine bili izloženi scenama ispijanja alkoholnih pića četiri i po sata, a neretko i svih osam sati.

Tokom dve godine trajanja istraživanja, procenat mladih ispitanika koji su pili alkoholna pića se povećao sa 11 na 25 odsto, a onih koji su se opijali (odnosno pili pet ili više pića zaredom) se povećao sa četiri na 13 odsto.

Među dvadeset faktora rizika da se počne s pićem u dečijem dobu, najjači je, ispostavilo se, to što i vršnjaci konzumiraju alkohol, ali i gledanje filmova u kojima se pije zauzima visoko, treće, mesto među rizičnim faktorima.

Ispostavilo se da 28 odsto dece počinje da pije zbog uticaja filmova, a 20 odsto onih koji se opijaju dobijaju ideju iz filma. Deca koja su gledala najviše filmova, su bila dvostruko izloženija riziku da počnu da piju nego ona koja su gledala najmanje filmova.

Najveći dečji filmofili su takođe bili pod čak 63 odsto većim rizikom da počnu da se opijaju nego njihovi vršnjaci koji gledaju najmanje filmova. Psiholozi uočenu vezu objašnjavaju time što se alkohol u filmovima najčešće smešta u pozitivne situacije, a manje se prikazuju njegove moguće negativne posledice.