Rukovodilac DNK laboratorije na tom institutu Oliver Stojković kazao je da statistike pokazuju da praktično oko 80 muškaraca koji se testiraju u toj laboratoriji dobiju rezultat koji zapravo isključuje njihovo očinstvo. "Na godišnjem nivou, to je praktično svaki treći testirani muškarac. Pri interpretaciji ovih statistika ne smemo zaboraviti da se one odnose na osobe koje već imaju neki razlog da sumnjaju u svoje očinstvo, pa stoga i dolaze na testiranje", kazao je Stojković dodajući da je u opštoj populaciji taj broj znatno manji i iznosi oko 10 odsto.

Godišnje oko 100 veštačenja obavi se po naredbi suda, a ostali testovi rade se po privatnim zahtevima stranaka.

Među testovima po privatnom zahtevu, najveći broj testova (oko 100 godišnje) se obavlja uz identifikaciju stranaka, u proceduri koja obezbeđuje da kasniji nalazi mogu biti verodostojni dokaz u eventualnom naknadnom sudskom postupku. Preostalih pedesetak testova godišnje uradi se na materijalu koji se dostavlja u laboratoriju, poštom ili lično. "Međutim, ovakvi testovi se kasnije ne mogu koristiti kao dokaz na sudu, već samo za rešavanje nekih dilema koje stranke imaju same sa sobom, s obzirom da veštaci Instituta ne mogu biti sigurni od kojih osoba su uzorci konkretno prikupljeni", objasnio je Stojković.