Grcima se doček nove godine poklapa s proslavom Svetog Vasilija, jednog od osnivača Grčke pravoslavne crkve. Tada se servira Vasilopita ili torta Svetog Vasilija, u koju se ubacuje srebrni ili zlatni novčić. Ko pronađe novčić, biće posebno srećan tokom cele predstojeće godine.

Danci u novogodišnju noć ulaze sa mnogo razbijenih tanjira ispred kućnog praga. Stari tanjiri se u ponoć bacaju pred ulazna vrata prijatelja i količina razbijenih tanjira simbolizuje društveno bogatstvo to jest broj prijatelja.

Čitavog decembra u Japanu održavaju zabave pod nazivom Bonenkai. Te zabave se održavaju sa ciljem da ljudi loše stvari ostave za sobom i pripreme se za novi početak. Zvona budističkih hramova zvone 108 puta kako bi oterala 108 ljudskih slabosti, a nakon toga se svi smeju terajući smehom zle duhove.

Kubanska tradicija nalaže da se u ponoć pojede 12 grejpfruta, koji simbolizuju mesece godine, a poštovanje tog običaja treba da donese sreću.

Austrijanci na Novu godinu, kao desert uz svečani ručak, pripremaju sladoled od mentola u obliku deteline s četiri lista, naravno, za sreću, a stari sicilijanski običaj kaže da će sreća doći onima koji na Novu godinu jedu lazanje. Kad zakuca ponoć, Španci moraju da pojedu 12 zrna grožđa - po jedno za svaki mesec.

Norvežani se časte pudingom od pirinča u kojem je skriveno jedno zrno badema, a osoba koja pronađe badem imaće sreće, dok Holanđani sreču donose krofne u novogodišnjoj noći.

Cela Latinska Amerika uoči Nove godine traži gaćice određene boje, u zavisnosti od zemlje do zemlje - crvene, roze ili žute. U nekim zemljama običaji nalažu da se veš obuče naopačke, dok je običaj u Brazilu da se u novogodišnjoj noći nosi bela odeća.

Italijani najbučnije proslavljaju Novu godinu jer buka tera zlo iz kuće. Oni, takođe, bacaju sve stare, nepotrebne stvari, od nameštaja do odeće, i to kroz prozor.

Kao što vidite, rituali se razlikuju, ali je poenta uvek ista – Srećna Nova godina!