Nacionalni muzej igračaka "Strong" sadrži već 46 "klasika" poput bicikla, zmaja, mede i barbike.

U muzeju navode da je ćebence, kao i pre njega kartonska kutija i štap, dobilo ovo počasno mesto jer može da posluži kao "sirov materijal za igru" koji se transformiše na hiljadu načina u zavisnosti od dečije mašte.

Pokušavajući da stvori igračku koja će postati popularna među dečacima kao što je među devojčicama bila barbika, inače kreacija njegove supruge Rut, Amerikanac Eliot Hendler je 1968. došao na ideju da proizvede seriju minijaturnih kopija automobila koji su odmah postali hit.

Prve kuće za lutke spominju se još u 16. veku, a do njihove masovne proizvodnje došlo je tri veka kasnije kada je jedan nemački proizvođač igračaka izbacio na tržište kućicu koju je dete samo opremalo minijaturnim nameštajem od drveta.

Glavni kriterijum koji igračka treba da ispuni da bi ušla u "Kuću slavnih" je dugovečnost, tj. da je već generacijama popularna među decom.

Ona, takođe, treba da je prepoznatljiva, da podstiče kreativnost i da omogućava istraživanje kroz igru.