Kolapsi na javnim mestima ovih dana su najčešći razlozi za intervenciju ekipa Hitne pomoći. Simptomi su malaksalost, zujanje u ušima, glavobolja, znojenje, ubrzano disanje, gubitak svesti. Kako pomoći osobi koja je "proključala"?Na tropskim temperaturama organizam sprečava sopstveno pregrevanje nizom reakcija kojima se upravlja iz termoregulacionog centra u mozgu.
Najvažnija i najefikasnija odbrambena reakcija je znojenje. Kako objašnjava dr Mirjana Isailović, specijalista urgentne medicine DZ "Dr Ristić", isparavanjem znoja na koži hladi se krv u krvnim sudovima i tako ohlađena cirkuliše. "Ubrzano disanje, osećaj žeđi i uzimanje vode je, takođe, deo zaštite od štetnog dejstva visoke temperature. Ali, to nije uvek tako. Naročito su osetljivi stariji ljudi, deca, trudnice, hronični bolesnici, a posebnom riziku su izloženi oni koji obavljaju težak fizički posao ili borave u zatvorenim, toplim, vlažnim prostorijama. Najčešće manifestacije ovakvog poremećaja zdravlja su toplotni kolaps, toplotni grčevi i toplotni udar“, kaže za "Politiku" dr Isailović.
Kolapsi na javnom mestu ovih dana su najčešći razlozi za intervencije ekipa Hitne pomoći. Posledica su izlaganju visokoj temperaturi, a osim starijih osoba i bolesnika na diuretskoj terapiji ugroženi su i oni koji uprkos žeđi, ne uzimaju dovoljno tečnosti. Simptomi su malaksalost, zujane u ušima, glavobolja, znojenje, ubrzano disanje, poremećaj ili potpuni gubitak svesti. Pružanje prve pomoći sastoji se u rashlađivanju osobe koja je doživela kolaps, a kojoj treba dati da popije i malo tečnosti.
"Toplotni grčevi se javljaju najčešće u listovima nogu, ali i u drugim delovima tela. Nastaju kao posledica napornog i dugotrajnog fizičkog rada, ekstremnog znojenja i ispijanja vode koja nema dovoljno soli, pa ne može da nadoknadi gubitak nastao znojenjem. Grčevi su veoma bolni, a prva pomoć se sastoji u davanju vode u koju je stavljena so (na pola litre vode dve kafene kašičice soli)", savetuej dr Isailović.
Najteži oblik poremećaja zdravlja zbog uticaja visokih temperatura je toplotni udar, odnosno slom mehanizama koji štite organizam od pregrevanja. Takva situacija nastaje najčešće ako osoba duže vreme boravi na tropskoj temperaturi i ako je visoka vlažnost vazduha.
Naročito su osetljive starije osobe, pacijenti koji uzimaju diuretike i antidepresive, ali i oni koji se bave težim fizičkim radom. "Kada je telesna temperatura izrazito visoka koža je crvena i najčešće nije orošena znojem. Disanje je ubrzano i površno, a može doći i do prestanka disanja. Rad srca je u početku ubrzan, ali može biti i usporen, nepravilan, a čak može doći i do srčanog zastoja.
Zato je neophodno što pre ukloniti osobu iz sredine u kojoj je doživela toplotni udar i odmah početi sa rashlađivanjem vodom. Žrtve toplotnog udara moraju biti smeštene u bolnicu, uz lekarski nadzor do potpunog oporavka", naglašava dr Isailović.
21. Maj 2012. 10:37
21. Maj 2012. 20:00
23. Maj 2012. 06:53
21. Maj 2012. 11:09
20. Maj 2012. 15:50