Takozvano "njuškanje" je normalno ponašanje danas i prilično nam je pristupačno sa svom tehnologijom koju posedujemo. Međutim, guranje nosa gde mu nije mesto, pored uništavanje odnosa sa drugima, može da naškodi i zdravlju. Ta navika može pogoršati kako vaše psihičko tako i fizičko stanje. Evo nekih posledica preterane radoznalosti:

Gojenje

To se dešava usled konstantnog stresa i brige zbog kojih uopšte i imamo naviku da špijuniramo, a dodatni stres stvara i tzv. "zataškavanje tragova". Stres je okidač za kortizol, hormon koji kada se nalazi u organizmu u većim količinama, utiče na leptin, hormon koji reguliše apetit. Zato dolazi do gojenja.

Nesanica

Opsednutost neotkrivenim informacijama stvalja vaš mozak u stanje povećane uzbuđenosti. Osim toga, konstantno zadržavanje u sebi i neotkrivanje aktivnosti kojima se bavite, dovodi do nemogućnosti spavanja.

Memorija, funkcionisanje mozga, rasuđivanje

Povećani nivoi adrenalina i kortizola su posledica njuškanja i špijuniranja i dovode do ubrzanog protoka krvi u velike organe i ekstremitete, a manjak krvi se zadržava u delu mozga koji je zadužen za rešavanje problema. Ta situacija dovodi do toga da stres i anksioznost negativno utiču na vaše rasuđivanje i na memoriju.

Kako biste opustili mozak i oslobodili se stresa, postavite sebi sledeća pitanja:

1. Zašto imam potrebu da špijuniram?
2. Kako će njuškanje uticati na moju vezu ako partner/ka sazna šta sam radio/la?
3. Da li nekog povređujem, ugrožavam ili gubim nečije poverenje time što špijuniram?

Odgovorite iskreno na ova pitanja i razmislite da li možete sami da se oslobodite ove loše navike ili vam je potrebna pomoć. Ponekad je špijuniranje pokazatelj da u vezi postoji problem; dok je nekada to povezano sa manjkom samopouzdanja, besom, strahom ili ljubomorom.