Londonski tim je analizirao podatke o blizu 9.000 četrdesetdvogodišnjaka, koji su svojevremeno učestvovali u jednoj britanskoj zdravstvenoj studiji i pri tom odgovorili i na pitanje da li su ikad koristili marihuanu ili neku drugu od dvanaest droga, među kojima su amfetamini, LSD, halucinogene gljive, kokain, ekstazi itd. Oko četvrtina ispitanika se izjasnila da je povremeno konzumirala marihuanu, od čega šest odsto da su to činili i u poslednjih godinu dana. Ostale lake droge je povremeno konzumiralo između tri i osam odsto ispitanika.

Tim sa Kingz koledža je ispitanike iz navedenog istraživanja kada su bili u 50. godini podvrgao standardnim testovima pamćenja, pažnje i drugih kognitivnih sposobnosti. Ispostavilo se da oni koji su konzumirali navedene droge ili to još uvek čine, nemaju slabije mentalne sposobnosti nego ispitanici koji nikad nisu konzumirali drogu. Rezutati onih prvih su čak bili i neznatno bolji, što stručnjaci pripisuju činjenici da su korisnici droge na Zapadu često višeg obrazovnog nivoa nego oni koji je ne koriste.

Neke prethodne studije su pokazale da droge kao što su marihuana i kokain mogu da "zamagle" razmišljanje, pamćenje i pažnju na kratak rok , ali ova studija pokazuje da su ti efekti možda samo privremeni, ističe vođa istraživanja Aleks Dregan, dodajući da to u stvari i ne predstavlja veliko iznenađenje jer je mozak vrlo otporan organ.

Jedno ranije istraživanje je utvrdilo da se kod ljudi koji su godinama redovno pušili marihuanu, po prestanku te prakse deficit na kognitivnom testu izgubio već posle mesec dana.

Dregan naglašava da nalaze njegovog istraživanja ipak ne treba shvatiti kao poziv da se droga konzumira, tim pre što ono ne isključuje mogućnost da teška, produžena upotreba nekih narkotika izaziva trajno oštećenje mentalnih sposobnosti.