Zdravstvene koristi od fiskulture i vežbanja koja ubrzava srčane otkucaje su neosporne. Pomažu, između ostalog, kod sprečavanja razvoja kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i gojaznosti. Međutim, nedavno završeno istraživanje švedskih naučnika iz Karolinska instituta u Stokholmu, ukazuje da preduga nepokretnost dok sedimo može bez obzira na vežbanje da bude uzrok istim ovim stanjima.

"Vreme koje provedemo sedeći trebalo bi definisati kao mišićnu neaktivnost, a ne kao izostanak vežbanja," zaključio je tim švedskih istraživača pod vodstvom dr Elin Ekblom-Bak.

Trebalo bi da shvatimo da je tu reč o dva odvojena načina ponašanja i njihovim efektima, objavili su istraživači u British Journal of Sports Medicine.

Dokaz da se ovi efekti međusobno ne poništavaju dolazi i iz nedavne studije australijskih naučnika koji su utvrdili da svaki sat pred TV ekranom povećava šanse za razvoj metaboličkog sindroma za 26 posto i to bez obzira na količinu umerene ili intenzivne fiskulture.

Trideset minuta vežbanja smanjuje rizik za isti postotak, što znači da oni koji vode sedelački način života, u suštini nemaju koristi od vežbanja.

Metabolički sindrom definiša se kao prisustvo tri ili više faktora među kojima su visoki krvni priotisak, debljina nakupljena oko trbuha, visok holesterol i otpornost na insulin.

Nove studije pokazuju da ljudi ne bi samo trebalo da paze da redovno vežbaju, nego i na to da ne sede previše. Kancelarijskim radnicima stoga toplo preporučuju da umesto lifta koriste stepenište, svako malo uzmu pet minuta pauze i prošetaju se po hodniku, kao i da se prošetaju do prdavnice, umesto da sednu u automobil.