Oni su analizirali rezultate sedam studija, kojima je obuhvaćeno oko 2.500 ljudi s jakom depresijom. Metodom slučajnog izbora deo tih pacijenata je primao lek protiv depresije cimbalta (poznat i pod generičkim nazivom duloksetin) ili neki drugi antidepresiv, dok su ostali dobijali placebo, prenosi Rojters.

Ispitanici na placebu su uglavnom prijavljivali mali, postupni napredak u ublažavanju simptoma depresije, dok je među pacijentima koji su zaista dobijali antidepresive došlo do znatne polarizacije.

Kod većine onih koji su dobijali cimbaltu, odnosno 84 odsto, uočeno je progresivno ublažavanje simptoma depresije, dok se ostalima stanje nije popravljalo.

Tih 16 odsto su faktički bili u gorem stanju nego ispitanici na placebu jer su, bez ikakvog poboljšanja depresivnih simptoma, bili izloženi neželjenim propratnim efektima antidepresiva, kao što su stomačni problemi i problemi sa snom.

Tim sa Jejla sugeriše da bi lekari već u prvih nekoliko nedelja lečenja antidepresivima mogli da prepoznaju koji pacijenti ne reaguju na lek.

Neka novija istraživanja pokušavaju da identifikuju genetske i druge faktore i simptome, koji bi unapred ukazali na pacijente na koje određeni medikament neće delovati.