Predsednica Komisije za prevenciju upotrebe duvana Ministarstva zdravlja dr Srmena Krstev kazala je da je istraživanje javnog mnjenja pre šest meseci pokazalo da je za 35 odsto smanjen broj osoba koje su izložene duvanskom dimu na radnim mestima, a u školama za 22 odsto.

To istraživanje, kako je ukazala, pokazalo je da 40 odsto osoba želi da ostavi duvan, a 60 odsto njih reklo je da im duvanski dim smeta u kući.

Krstev je ukazala da se još ne zna koliki broj stanovnika je ostavio duvan, ali je napomenula da je u periodu od 2000. do 2006. godine broj pušača smanjen za skoro sedam osto, pa se očekuje da je taj broj još veći zahvaljujući primeni zakona.

Jedan od najvažnijih ciljeva primene tog zakona bio je da se značajan broj osoba odvikne od pušenja ili smanji broj popušenih cigareta i time doprinese poboljšanju opšteg zdravlja stanovništva.

Ona je ukazala da je i dobro to što je većina građana svesna da se zakon primenjuje, dodajući da je istraživanje pokazalo da više od 90 odsto osoba zna da je duvan štetan po zdravlje i da zbog toga želi da prekine sa tim porokom.

Pojedini mediji preneli su da će u nekim zemljama, poput Islanda, koje su među prvima uvele zabranu pušenja na javnim mestima, u radnjama biti zabranjena prodaja duvana i da će jedino moći da se kupi u apotekama i to na recept.

Srmena Krstev je kazala da u Okvirnoj konvenciji o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije to nije predviđeno i da će biti veoma teško sprovesti tu meru.

Ona je podsetila da se u nekim zemljama na paklicama cigareta koriste grafička upozorenja s fotografijama bolesti koje pušenje izaziva, a očekuje se da će ta praksa biti uvedena i u Srbiji.

Prema njenim rečima, neophodno je i da se takva odredba unese u zakon.

Puna primena Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu počela je 11. novembra prošle godine, a njime je zabranjena upotreba duvana na svim javnim i radnim mestima.

Pušenje je u potpunosti, bez mogućnosti da se otvori posebna prostorija, zabranjeno u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, zdravstvenim ustanovama, svim prosvetnim, ustanovama socijalne i dečje zaštite, ustanovama kulture, sportskim objektima i svim mestima gde se ljudi okupljaju i gde se održavaju sastanci, kao i u javnom prevozu.

Pušenje je zabranjeno u radnom prostoru svih medija, mestima gde se snimaju emisije, čak i ako postoje restorani ili bifei, dok, na primer, ustanove, poput banaka, mogu imati posebnu prostoriju.

U svim ostalim ustanovama dozvoljeno je otvaranje posebne prostorije koja mora biti obeležena i za koju je određeno koliko ljudi može da stane i koja mora imati dobar ventilacioni sistem.

Izuzetak za otvaranje posebne prostorije predviđen je kod ustanova socijalne zaštite za smeštaj nepokretnih i teško pokretnih osoba, specijalnih bolnica za lečenje psihijatrijskih bolesnika, institucija i odeljenja palijativne nege, kao i ustanova za izvršenje zatvorskih kazni.

Kafići u zavisnosti od veličine, mogu da odluče da li će biti za pušače ili nepušače.

Ukoliko su veći od 80 kvadratnih metara, mogu podeliti prostor na pušački i nepušački, a ukoliko su manje površine, moći će da se izjasne da li su pušački ili nepušački.

Sanitarna inspekcija obavlja nadzor svih mesta u kojima je zabranjeno pušenje, a kazne za firme se kreću od 500.000 do milion dinara, od 30.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice (direktora, vlasnika, upravnika) i od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnika.