"Postoji teorija po kojoj smo genetski programirani da u jesen akumuliramo masnoću kako bismo mogli da preživimo zimu", preneo je "Dejli mejl".

"Problem je, međutim, u tome što više ne moramo da gomilamo salo pošto imamo dovoljno hrane tokom cele godine", navode lekari.

Na povećani apetit tokom zimskih dana, takođe, utiče i melatonin, popularno nazvan "hormon spavanja", koji se više luči zimi i u jesen i koji kod nekih osoba podstiče osećaj gladi.

Lekari navode kao razlog dobijanja na kilaži i promenu vrste hrane koja je zimi masnija i kaloričnija, ali i depresivna stanja koja obično prate ovo godišnje doba, a koja neke osobe "leče" slatkim zalogajima.

Manjak vitamina D može, takođe, da utiče na kilažu, mada to još nije naučno dokazano.

"Izgleda da nedostatak vitamina D usporava razgradnju masnih naslaga", objašnjavaju britanski lekari, savetujući da se što više izlažemo dnevnom svetlu i jedemo masnu ribu bogatu ovim vitaminom. Sa sve kraćim danima i nižim temperaturama, ljudi su skloniji da ostaju kod kuće, ubijajući vreme ispred televizora.

Bez fizičke aktivnosti nema gubitka kalorija, upozoravaju lekari, preporučujući bavljenje sportom i tokom zimskih meseci.