Prostitutki manje u Novom Sadu u odnosu na ranije godine

U policiji tvrde da je manje prostitutki u Novom Sadu zbog pojačanih akcija na suzbijanju ovih prekršaja, ali i zbog kaznene politike.

Ističu da u poslednje vreme nema novoregrutovanih među onima kojima pišu prijave. Ipak, ne postoje precizni podaci o broju prostitutki, naročito zbog raširene ponude raznih vrsta masaža, koje često predstavljaju paravan za druge vrste usluga. Nije zgoreg podsetiti i da su se ranije ovdašnjim noćnim klubovima nudile prelepe Ukrajinke, Ruskinje i Moldavke, a danas su to mahom devojke "iz komšiluka".

Cene ovih usluga dosta govore o rasprostranjenosti prostitucije, s obzirom na to da se za pola sata provoda obično traži od 10 do 50 evra. Često se odobravaju i "popusti", pa čak i "crta" za stalne mušterije. Klijentela dolazi iz svih struktura društva, od mladih sportista, koje ove usluge koriste iz čiste zabave i kako kažu - praktičnosti, preko funkcionera i direktora kojim je već to prešlo u naviku, pa sve do onih koji ne mogu ili ne umeju na drugi način da zadovolje svoje seksualne nagone.

Prema mestu i metodu rada izdvajaju se četiri vrste prodavačica ljubavi, od kojih su najuočljivije ulične, koje se kreću duž frekventnih puteva. U drugoj grupi su devojke koje rade u neformalnim javnim kućama, gde su donekle bezbednosno i zdravstveno zaštićene, dok su u trećoj grupi takozvane kol-gerle, koje po pozivu i preporuci rade po hotelima, motelima i iznajmljenim stanovima. Najviša klasa protitutki dolazi iz redova tzv. poslovne pratnje, gde se angažuju veoma atraktivne devojke ili starlete. Među njima ima i onih s fakultetskim diplomama, koje posle dnevnih "društvenih" obaveza odlučuju da poslovni odnos sa poslodavcem koji ih angažuje kao pratnju završe seksom - naravno, za zamašan iznos.

Kako kod nas ne postoji zakon kojim se štite prava ovakvih dama, one su praktično prepuštene kriminalcima u ruke, zbog čega se najstariji zanat često vezuje za trgovinu ljudima. Po slovu teorije trgovina ljudima ima za cilj eksploataciju oštećenog prinudom na rad, prosjačenje, vršenje krivičnih dela, ali i seksualnu eksploataciju, što je i najčešći slučaj.

"Kritična zanimanja za trgovinu ljudima su modeli, go-go igračice i manekenke koje su nasele na lepe priče okrivljenih, s kojima ponekad uđu i u emotivnu vezu. A jedan od vidova seksualne eksploatacije je prinudna prostitucija, što predstavlja dodirnu tačku između krivičnog dela trgovine ljudima i prekršaja prostitucije. Jer, u prvom slučaju lica koja se odaju prostituciji to čine pod prinudom počionioca krivičnog dela trgovine ljudima", objašnjava Siniša Hrgić, načelnik odeljenja za suzbijanje trgovine ljudima u novosadskoj Policijskoj upravi koja već godinama ima najveći broj rešenih slučajeva pomenutog dela.

Komandir Policijske ispostave na Klisi Marina Crnčević kaže da u akcijama kod Kaćke petlje često zatiču devojke između 17 i 35 godina, od kojih su oko polovina njih povratnice u prekršajima prostitucije. Sagovornica "Dnevnika" kaže da među njima ima i onih koje imaju decu i bračne partnere, koji znaju i podržavaju to što njihove životne saputnice rade - jer od toga imaju materijalnu korist.

"Osumnjičene ili nemaju školu ili imaju tek nekoliko završenih razreda, a ponekad poseduju i srednjoškolsko obrazovanje. Nemaju radno vreme, već pokušavaju da rade po ceo dan i noć, bez obzira na to da li imaju makroa ili ne", navodi Crnčevićeva.

Inače, za manje od godinu dana, na području novosadske policije zabeležena su i dva smrtna slučaja devojaka zbog predoziranja narkoticima, a koje se dovode u vezu s pružanjem seksualnih usluga za novac. Takođe, nije retkost da seksualne radnice bivaju pretučene, ali se ne usuđuju to da prijave.

Podsetimo, između ostalih, pažnju javnosti je privukao svojevremeno slučaj od pre nekoliko godina kad je u šumarku prema Kaćkoj petlji na izlazu iz Novog Sada pronađeno telo Beograđanke Marice N. (33), koja se bavila prostitucijom. Ubrzo je pronađen osumnjičeni za ubistvo, koji je bio korisnik njenih usluga, ali je takođe bio poznat i u kaznenoj evidenciji.

"Prostitucija je među delima za koje je obavezan zatvor. Često je reč o povratnicama koje su odrasle na marginama društva. Najčešće imaju od 18 do 40 godina, ali ima i maloletnica. Neretko nam kažu: “Nemoj samo (maksimalnih) 60 dana, daj 15 pa da idemo ", kaže predsednik novosadskog Prekršajnog suda mr Kamenko Kozarski. Prema njegovim rečima, svesne su šta su uradile i šta ih čeka.

"Ponekad imamo problema s onima koje upadnu u narkomansku krizu, pa stoga moramo da zovemo Hitnu pomoć. One obično nisu na adresama na kojima su prijavljene, pa je u tim slučajevima neminovno, nakon što ih policija privede, a kad su dokazi čvrsti, izricanje zatvorske kazne, posle čega odmah idu na odsluženje u Požarevac", dodaje Kozarski.

Autor: Dnevnik