Pravi doktori nauka sede na birou, a sumnjivi u ministarstvima

Najviše nezaposlenih doktora nauka potiču iz društveno-humanističkih oblasti, dok malo bolje šanse u zapošljavanju imaju doktori u oblasti poljoprivrede i medicine. Najbolje prolaze IT stručnjaci, kojima za dobar posao ni ne treba doktorat.

Kada je 2012. odbranio doktorsku disertaciju, nakon više od decenije rada u prosveti, Novosađanin Goran Mladenović, doktor književnih nauka, ubrzo se našao na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Biro je za njega bio neprijatno, ali ne previše demotivišuće iskustvo, s obzirom na to da duboko veruje u misao da onaj ko nešto jarko želi, to i uspe.

Srećom, prošle godine je naišao na konkurs Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj pod nazivom "Pravo na prvu šansu", namenjen nezaposlenim doktorima nauka, aplicirao i bio među 22 doktora koji su dobili posao na Filozofskom fakultetu na godinu dana. I sada predaje, s obzirom na to da je njegov rad prepoznat. Nemaju, međutim, svi mogućnost Mladenović.

Kako za 021 kaže pomoćnik pokrajinskog sekretara za nauku Goran Stojanović, moderno društvo ne bi smelo da dozvoli situaciju da na tržištu rada i evidenciji biroa postoje nezaposleni doktori nauka. Mladi, obrazovani ljudi napuštaju Srbiju jer ona ne može da ih zadrži, a potom se govori o "odlivu mozgova". Sekretarijat je, kaže Stojanović, prepoznao priliku da ovu situaciju popravi, te je 2012. godine krenuo s projektom "Pravo na prvu šansu".

"Jedna od najvećih uloga administracije na svim pozicijama je da se poveća procenat zaposlenih, a pogovo onih koji imaju najviše zvanje - zvanje doktora nauka. Mi smo 2012. godine pošli od ideje da tim ljudima pružimo šansu. Možda neki od njih nikad nisu ni imali priliku negde da rade i da neko vidi njihove kvalitete. Te godine se javilo 29 doktora nauka koji su bili na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje, a njih 26 je ispunjavalo uslove konkursa. Sledeće, 2013. godine, fakulteti su nastavili program sa devet doktora sa kojima je saradnja bila obostrano zadovoljavajuća", kaže Stojanović.

On dodaje da je 2014. ponovo raspisan konkurs i novih 14 doktora nauka je angažovano, a 2015. je angažovano njih 12.

"Sve skupa, 61 nezaposleni doktor nauka je prošao kroz konkurs, a najveći procenat je ostao na tim ustanovama i trenutno se usavršavaju. Inače, aplikanti prijavljuju projektnu temu i dobijaju sasvim pristojna primanja, na nivou prosečne plate docenta - oko 55.000 dinara neto, a osim tog smo davali sredstva za istraživanja i sufinansirali mentora, koji je nadgledao doktora nauka i njegov projekat. Povratne informacije koje smo dobijali od tih ljudi su bile izuzetno pozitivne", objašnjava pomoćnik sekretara i dodaje da je Sekretarijat za nauku jedini u čitavoj zemlji koji ima ovakav program.

Srbija ne ceni svoje talente, pa ih "razgrabe" druge zemlje

Kako je moguće da doktorima nauka treba konkurs poput ovog da bi se zaposlili? Poznato je kako se uredba o zabrani zapošljavanja (ne) sprovodi po mnogim ustanovama, a mesta ima za svakog ko ima iole dobru vezu. Doktor nauka Goran Mladenović kaže za 021 da se nikada nije oslanjao na vezu, već veruje da ima mesta za one koji zaslužuju da doprinesu zajednici. S druge strane, napominje da u Srbiji ne postoji pravo vrednovanje ljudi s vrlinama, što su iskoristile druge države i pokupile naše vunderkindove.

"Zašto su doktori nauka nezaposleni? Ja mislim da je problem u sistemu. Nemamo strategiju obrazovanja da bismo znali šta nam od kadra u suštini treba - medicinskih sestara, lekara, pilota ili bilo kod zanimanja. Kada ste završili doktorske studije, vas to ne preporučuje kao stručnjaka da možete da se negde zaposlite. Vi ste prepušteni sami sebi", kaže Mladenović. On se uverio da ovaj problem nemamo samo mi.

"Imao sam prilike da budem u Dablinu. Prišla mi je u kafiću devojka iz Zadra, koja je završila filozofiju i pred doktorskim je studijama. Međutim, nije našla sebe i radi kao konobarica. Takođe, u jednom hotelu je sobarica master ekonomskih nauka. Pre 20-ak godina, niste imali posao jedino ako niste hteli da radite. Stanje na tržištu diktira ekonomija, a ne stvarna potreba za kadrom", navodi za 021 Mladenović.

Da je situacija kompleksnija nego što se čini smatra pomoćnik sekretara za nauku Goran Stojanović, koji objašnjava da upravo Pokrajina diktira upisne kvote na Univerzitetu u Novom Sadu za 1. godinu studija. Prethodnih godina te kvote se usklađuju, te su smanjene za manje tražena, a povećane za zanimanja koja su potrebnija. To ne znači, smatra Stojanović, da bi mladi trebalo da upisuju isključivo profitabilna zanimanja koja tržište želi, ali pogrešni izbori fakulteta donekle su nas doveli do situacije da imamo mnogo nezaposlenih, a školovanih ljudi.

"Ako neko iz ljubavi i želje za usavršavanjem želi da upiše Filozofski fakultet ili Akademiju umetnosti, država treba da mu pomogne. Taman posla da svi studiraju informatiku, na šta bi svet ličio? Moja vizija kako treba da izgleda društvo je da pametni, mladi ljudi dobiju šansu u oblastima u kojima su se mukotrpno školovali, ali ono što danas predstavlja neki milje nije ono što treba da bude vodić za mlade ljude u Srbiji i kako treba da izgleda jedno moderno društvo u Evropi", objašnjava Stojanović za portal 021.

Žetve puno, žetalaca manje

Mnoge mlade, ambiciozne genijalce upoznao je Mladenović, predajući kako u srednjoj školi, tako i na fakultetu. On kaže da je od te dece i mladih ljudi mnogo naučio, te da su ga motivisali da nastavi dalje u svojoj nauci i bude još bolji i vredniji.

"Za mene ekonomska neisplativost neke profesije nije demotivišuć faktor, jer smatram da se pre ili kasnije trud isplati. Mislim da, jednog dana, nešto što je dobro mora da ispliva na površinu, iako i prvom trenutku deluje da nemate želju da nastavite. Ja ne znam nekog pronalazača koji je brutalno bogat, jer je rad njihov motiv. Ako se neko bavi naukom zbog novca, tu od nauke nema ništa. Najsrećniji trenuci su mi bili u srednjoj školi i tu decu sam voleo svih 12 godina rada. Kad vidim 30 osmeha koji kažu: 'Dobar dan, profesore', shvatim zašto sve ovo činim", zapaža Mladenović.

Prvo je potrebno da, kako kaže, menjamo svet u svojim glavama, a potom da se udružimo i zajedno radimo na boljoj budućnosti.

"Ja verujem da ima pametnih, mladih ljudi. Uverio sam se. Nedavno sam pročitao da je na nekom tehničkom fakuletu jedan od najmlađih doktora nauka konkurisao na 50-ak fakulteta i instituta u regionu, a dobio je svega par odgovora. To jednostavno ne smemo sistemu i odgovornima da dozvolimo", zaključuje naš sagovornik.

Novi konkurs Pokrajinskog sekretarijata za nauku "Pravo na prvu šansu" otvoren je za sve zainteresovane, nezaposlene doktore nauka do 1. aprila.

Autorka: Gorica Nikolin - gorica@021.rs