Gašenjem Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), neće se ukinuti podsticaji, već se uvode jasna pravila za dodelu državnih para, izjavio je ministar privrede Željko Sertić.
"Tako će više para dobiti investitor koji dođe da ulaže u devastirana područja od onoga ko želi da napravi biznis u razvijenim centrima", rekao je Sertić.
Investitor je do sada unapred dobijao novac od države za svako radno mesto koje planira da otvori, a ne za ono koje je zaista otvorio.
"Radi se o tome da su pravljene brojne zloupotrebe gde su profitirali ljudi iz SIEPA, ali i strani ulagači. Naime, investitor je dobijao unapred pare za svako radno mesto koje planira da otvori, a ne za ono koje je zaista otvorio. Tako da su građani Srbije plaćali izmedju 4.000 i 10.000 evra po radnom mestu predvidjenom sistematizacijom", piše "Blic" pozivajući se na tvrdnje neimenovanog izvora iz Vlade Srbije.
Postojanje i poslovanje SIEPA ostalo je u mračnom sećanju građana Srbije nakon što se u martu 2014. godine iza rešetaka našlo četvoro njenih bivših čelnika (Božidar Laganin, Jasna Matić...) - inače kadrova bivšeg lidera URS i ministra privrede i finansija Mlađana Dinkića.
Dinkić je u medijima čak proglašavan i ocem ove agencije, kroz koju je samo u periodu od 2006. do 2014. godine prošlo više od 300 miliona evra državnog novca. Glavni zadatak Agencije bio je subvencionisanje investitora, a godišnji budžet oko pet miliona evra. Prosečna plata zaposlenih bila je oko 1.000 evra.
Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je u martu 2014. istragu protiv vodećih ljudi u ovoj agenciji, a na optužnici tužilaštva, pored Matićeve i Laganina, našli su se i Vesna Perić, koja je vodila SIEPA, kao i bivši zamenik direktora Agencije Bojan Janković.
Jasna Matić uhapšena je pošto je Ministarstvo privrede, čiji je ministar tada bio Saša Radulović, podnelo krivičnu prijavu. Ona je bila direktorka SIEPA od 2004, tri godine kasnije postaje državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, koje je vodio Dinkić, a 2008. postala je ministar za telekomunikacije.
Matićeva i pomenuto troje funkcionera osumnjičeni su da su od 2006. do 2013. neosnovanim isplatama po osnovu "ugovora o nepostojećim autorskim delima" oštetili budžet Srbije za oko 120 miliona dinara, a za sebe i druge pribavili korist od 90 miliona dinara. U optužnici je navedeno da su osumnjičeni za sedam dana zaključili 1.339 fiktivnih ugovora o autorskom delu između zaposlenih u Agenciji i same agencije.
Autor: Blic, Kurir
.jpg "EPS: Netačne informacije o visokim platama članova Nadzornog odbora, nemaju veze s realnošću")
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar