Kažu da su preopterećeni da bi širili poslovanje i zapošljavali, a da se poslovni ambijent sporo popravlja. S druge strane, stručnjaci navode da će nezaposlenost padati, a da će posla biti za niskokvalifikovanu radnu snagu i stručnjake iz IT sektora.
Velika nazaposlenost je rak rana srpske ekonomije, kaže ministar privrede Goran Knežević i dodaje da je Srbija na dobrom putu da taj problem reši.
"Nezaposlenost smo spustili sa 26 na 15,2 odsto, ostvarili smo suficit budžeta od 300 miliona evra. Plan je da se u narednom periodu stopa nezaposlenosti smanji na 11 odsto", kaže Knežević.
Ministar najavljuje i mere za poboljšanje poslovnog ambijenta. Od dosadašnjih, privatni sektor je podršku prepoznao u novom zakonu o radu. Tu se, kažu, stalo i ponovo je u centru pažnje javni sektor.
"Očekivali smo da će fiskalna konsolidacija koja je uspešno izvedena rezultirati izvesnim relaksiranjem poreskih opterećenja. Ne, opet su povećani javni troškovi, odnosno plate u jednom delu. Možda je to opravdano, ne pričam da ljudi treba zauvek da ostanu sa smanjenim platama - profesori, policajci, ali privatni sektor to ne može da izdrži", kaže Tomislav Momirović iz kompanije "Mona".
"Preduzetnici najugroženija grupa"
Preduzetnici su preopterećeni, a prostora da se započne novi biznis nema. Na visoke prihode ne mogu da računaju, kaže vlasnik tekstilne fabrike Milan Knežević.
"Ako postoji socijalno najugroženija grupa ljudi, to su preduzetnici. Njima su pod kreditima, hipotekama, kuće - porodice. Oni neposredno rade i u katastrofalnoj su situaciji", kaže Knežević.
U takvim okolnostima, teško je govoriti o rastu zaposlenosti u domaćem privatnom sektoru. Strani investitori koji dolaze u Srbiju, naglašava Knežević, ulažu u niskoproduktivne industrije.
"Ali smo opet svedoci da dolaze strane investicije u najprimitivnije grane privrede. Da se te investicije sele iz Kine i Bankgladeša u Srbiju", dodaje Tomislav Momirović.
I stručnjaci su saglasni - takva vrsta ulaganja biće jedan od izvora novog zapošljavanja.
"Da li će biti investicija u neposrednu proizvodnju, ono što zovemo 'šrafciger industrija' i to gde treba nešto da se montira, šrafi. Tu vrstu poslova koja se malo plaća, a zahteva veliko angažovanje radne snage", kaže ekonomska novinarka Radojka Nikolić za televiziju
N1.
Nova radna mesta mogu se očekivati i u IT sektoru, naglašava Nikolić. U ovom sektoru, prema ocenama stručnjaka, veliki broj ljudi radi u sivoj zoni. Ako dođe do većih investicija u toj oblasti, onda će biti angažovani i ljudi višeg obrazovnog nivoa, specijalizovanih za informacione tehnologije.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 1
/
da li vi znate kako se privredjuje u bangladesu? nemaju ni pelene. zive u sklepanim kolibama
doprinosi su veliko opterecenje najvise na delatnosti koje se trpaju u isti kos kao i velike privrede a koje dobijaju popuste.
nezaposlenost i siva ekonomija ce nestati tek sa popustanjem kaisa manjim privrednicima
a preduzetnika tolerisati samo kao izvrsnog producenta
malo smo i ograniceno trziste. megaprivreda je ovde osudjena na propast
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar