Belinski je bio zadužen da kao arheolog ispita područje Kavkaza sa mogućim arheološkim nalazištima u okolini Stavropolja pre nego se teren raščisti za gradnju. Na jednoj njivi je primetio veštačko brdašce koja u tim azijskim krajevima nazivaju "kurgan" i podignuta su da budu grobnice ili neka svetilišta nomadskih plemena kojima je tamo prapostojbina.
Belinski se opredelio da ipak sondira ovaj kurgan visok oko četiri metra iako je primetio da je sa jedne strane bio prekopavan što znači da su ga "posetili" pljačkaši grobova. Lokalitet je nazvao "Sengilevskoj 2" i dao nalog radnicima da započnu iskopavanja sa one strane koja nije bila "načeta". Bilo im je potrebno skoro mesec dana da stignu do dna gde su naišli na glineni pod.
Tridesetak centimetara ispod glinenog poda naišao je na kamenu kutiju u kojoj je bilo nekoliko kostiju. Oko kutije su bile rupe za stubove verovatno od drveta koji su nosili pokrov.
Ono što je iznenadilo Belinskog bile su dve zlatne posude neverovatno efektno dekorisane sa spoljne strane, a ispod njih je bilo nekoliko zlatnih grivni, jedan masivni zlatni prsten i tri mala zlatna pehara. Oni koji su u nekim ranijim vremenima raskopali kurgan sa druge strane propustili su da ga celog prekopaju i tako im je ova zlatna riznica promakla. Na jednoj posudi su motivi iz neke bitke u kojoj starac ubija mladog ratnika dok je na drugoj prikazan grifon kako napada konja.
Belinski je pozvao kolegu stručnjaka za drevna azijska plemena Antona Gasa iz berlinske Fondacije za kulturnu baštinu i oni su se složili da je to najaveći nalaz skitskog blaga za poslednjih pola veka i da kurgan nije samo obična grobnica već ima mnogo važniju ulogu. Njihova pretpostavka je za sada da je ovo bilo mesto nekog svetilišta i da je tu bila ritualno sahranjena neka žrtva uz koju su bili položeni ovi skupoceni predmeti koje su ukrasili najverovatnije umetnici-zlatari iz Grčke ili grčkih kolonija na Crnom moru.
U tom području evro-azijskih stepa živeli su od 900. do 100. godine pre nove ere nomadska ratnička plemena koja su Grci nazvali Skiti. Ta plemena su krstarila prostranstvima od zapadne Kine do obala Dunava i sahranjivala su svoje ratnike sa celokupnim blagom a posebno predmetima od plemenitih metala na kojima su bili ugravirani ili reljefno prikazani vegetacija i pripadnici životinjskog i mitskog sveta.
Iako su se donekle razlikovali zbog velike udaljenosti ipak su pripadali istoj kulturi negovali iste pogrebne rituale i verovatno koristili sličan jezik o kome se zna samo iz poslednjih izvora jer nisu imali pismo niti su koristili grčko koje im je sigurno bilo poznato zbog bliskih veza sa Grcima i njihovim veštim zlatarima. Arheolozi Rusije, Ukrajine, Kazahstana, Mongolije već su istražili kurgane na severoistoku azijske stepe i našli izuzetne dragocene ukrase i opremu za konje ali ovo je prvo značajno otkriće u regionu savremenog Stavropolja što menja kartu prostiranja Skitske civilizacije.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar