Misli, bre, čoveče

Piše: Milan Ceković

Teroristički napadi u Parizu su još jedan čin horora u svetu koji bi bez nekih pojavnih ljudskih oblika zaista bio rajski prostor. Ova tragedija je izazvala različite reakcije, posebno vidljive na društvenim mrežama.

Mnogi profili su osvanuli u bojama francuske zastave, a na nekim drugim profilima, u nekim tamnijim bojama, pojavile su se opservacije na temu da niko nije žalio nas Srbe 1999. godine, kada nas je Francuska sa ostalim NATO članicama bombardovala. Raznorazne teorije su potkrepljene nekakvim hronološkim podacima, sve ukazujući da je najjednostavnije poistovetiti zvaničnu "politiku" država sa građanima istih. No, to svakako nije isto, a najbolji dokaz za to jesu građani SR Jugoslavije koji su bili žrtve kažnjavanja jednog režima. Ne zna se šta je gluplje i tužnije u svemu tome što nas je snašlo. Nikome se ne ponovilo!

Primera radi, zvanična politika Republike Srbije je oličena u politici Vlade, koju trenutno čine SNS i SPS. SPS je dobio 13%, 14% ili 15% (ne sećam se tačno), a SNS 48% glasova. Ukupno, preko 60% izašlih je glasalo za Vladu. Deluje moćno i nekako se stiče utisak da je narod uz vlast, zar ne?

Međutim, ako to pretvorimo u cifre, dolazimo do toga da je za SNS glasalo 1,7 milion građana, za SPS oko 500.000, a to ukupno znači da je 2,2 miliona podržalo takvu Vladu. U Srbiji ima više od 6,5 miliona birača, zvanično. Recimo, da ih ima milion manje, da ih ima 5,5 miliona. Šta to znači?

To znači da 3,3 miliona glasača nije glasalo za ovu Vladu, a po zvaničnom biračkom spisku, nije glasalo 4,3 miliona, a možda i više. I zamislimo sada terorističku grupu koja želi da napadne Srbiju, jer se ne slaže sa politikom Vlade, nekim njenim akcijama, itd. I napadne ta teroristička grupa Srbiju i posle tog napada na ulicama Beograda bude 300 mrtvih civila.

Da li bi ti mrtvi civili bili vojnici Vlade? Simpatizeri? Glasači? Hm.... Da li su deo od 2,2 miliona glasača vladajućih stranaka ili su deo od 3,3 (4,3) miliona onih koji nisu glasali za vladajuće stranke? Ili bi među tim mrtvima bilo malo jednih, a malo drugih? A možda bi bilo i nekih turista...

Sve u svemu, ti mrvi bi bili nedužni čak i da su glasali za Vladu, jer ljudi glasaju ubeđeni u časne ciljeve politike. Ljudi glasaju za predstave koje su neretko plod manipulacije. Dobro, neko kaže da neznanje ne oslobađa odgovornosti, ali budimo realni, ratne kampanje se pripremaju i kreiraju kao dobročiniteljstvo. Tako su i neki francuski građani podržavali bombardovanje Srbije, jer je stvorena slika da je bombardovanje dobro delo i spas od zlotvora. Isto tako su mislili neki Srbi kada je Sarajevo držano pod opsadom. To je veoma bitno razumeti, kao što je bitno razumeti da je bilo onih koji su bili protiv tih agresija. Naravno, bilo je i zlotvora, njih bar ima na svim stranama.

Ko je bio protiv NATO agresije? To su bili neki intelektualci, neke nevladine organizacije, neki ljudi za koje mi i ne znamo da postoje. Na kraju krajeva, zar Danijel Šifer nije bio Francuz? Ko je sad taj? E pa, ja nisam čovek kratkog pamćenja, a što bi Štulić rekao "ko ne pamtni iznova proživljava". Zar devedesetih u Srbiji nije bilo građana koji su bili protiv Miloševića? Bilo ih je, ali i oni su bili meta.

Dakle, ideja da se neko ko jede čips i gleda utakmicu, ili neko ko je otišao na koncert, ili izašao na večeru u nekom restoranu, ili da se drugarice turistkinje koje se šetaju ulicama tretiraju kao neko ko je predstavnik NATO-a ili bilo koje Vlade je bezumna, kao što je glupo misliti da je neki terorista isto što i pristojni nastavnik, ili lekar, ili radnik u trafici islamske veroispovesti. Ludački je naravno i kada se ruši i ubija pod izgovorom demokratije, a zapravo se to radi zarad kontrole resursa. Ma, ludački je ubijati i rušiti šta god da je ideja.

Sve ono što se dogodilo u Parizu, onoga što se događa u Siriji, onoga što je bilo na teritoriji SFRJ i na mnogim drugim tačkama planete, ukazuje da živimo u bolesnom svetu i da je dužnost svakog pojedinca da iznova promišlja o svojim sudovima, jer ubeđenja nisu nužno i istine. Što manje promišljanja veća je šansa da budete deo tabora uskih vizira. No, čini mi se da je velika istina da ratova ne bi bilo kada bi u njih išli oni koji ih organizuju i da je onaj koji likuje nad nedužnim žrtvama tragedija sam po sebi.

Tužna nam je planeta, a tako lepo mesto.