Menu 021

Ubistvo Đurekovića kao najava raspada Jugoslavije

Stjepan Đureković, šef marketinga INE, za čije je ubisto 1983. godine Viši zemaljski sud u Minhenu juče na doživotni zatvor osudio Zdravka Mustaća i Josipa Perkovića, tadašnje čelnike Obaveštajne službe u Hrvatskoj, mogao je da duboko i celovito sagleda težinu i dramatičnost krize u koju je zapala Jugoslavija kao malo koji političar tog vremena.
Info 04.08.2016. | 11:46 > 15:39
Ubistvo Đurekovića kao najava raspada Jugoslavije

Piše: Živan Lazić

Viši zemaljski sud u Minhenu je juče na doživotni zatvor osudio Zdravka Mustaća i Josipa Perkovića, šefa Obaveštajne službe Hrvatske, odnosno šefa Sektora za odnose sa emigracijom, od 1979. do 1986. godine. Obojica su odavno prevalila osamdesetu godinu, a neobično duge profesionalne karijere su u celosti proveli na najvišim obaveštajnim pozicijama; Mustać je bio i poslednji šef Obaveštajne službe Jugoslavije.

Ubistvo naručeno iz političkog vrha

Nemački sud ih je osudio za organizovanje i učestvovanje u ubistvu Stjepana Đurekovića 28. jula 1983. godine, u to vreme emigranta i saradnika lista "Hrvatska država", koji su uređivali braća Branko i Ivan Jelić. Pre osam godina za učešće u ubistvu koje je godinama punilo listove evropskih država, ali i izazivalo izuzetno intersovanje ovdašnje javnosti, na doživotnu kaznu osuđen je i Krunoslav Prates, vlasnik garaže u kojoj se list štampao i u kojoj se dogodio zločin.

Ukratko, sud je nakon dvanaest godina dugogog procesa stao na stanovište da je Mustać, uz odobrenje tadašnjeg političkog vođstva Hrvatske i Jugoslavije, pristao da se ubije Đureković i naredio podređenom Perkoviću da organizuje akciju i odabere izvršioce. Tokom suđenja se ispostavilo da je Prates bio agent hrvatske i jugoslovenske službe i da je Perkoviću doturio kopije ključeva od garaže.

Razlozi za likvidaciju su bili intezivna propagandna aktivnost žrtve, ali i strah da bi ubijeni mogao da obelodani saznanja o krupnim kriminalnim aktivnostima u INI, vodećoj državnoj naftnoj kompaniji, u kojoj je Đureković radio dvadesetsedam godina, a desetak poslednjih kao direktor marketinga.

Đureković komšija iz Bukovca

U Nemačkoj se slučaj primarno posmatra kroz, poprilično mitologizovan obračun obaveštajnih službi bivše Jugoslavije sa političkom emigracijom, ali iz današnje perspektive eksjugoslovenskog prostora na stvar se može gledati kao i na jasan signal da tadašnje državno i partijsko rukovodstvo nije imalo odgovor na krizu u koju je zapala država; pitanje je da li je imalo i dovoljno dobar uvid u težinu, obim i razloge geneze nevolje koje su desetak godina kasnije kulminirale krvavim raspadom SFR Jugoslavije.

Đureković je rođen u selu Bukovcu kraj Novog Sada 1926. godine, tokom rata je izbegao mobilizaciju u vojsku NDH i priključio se partizanskom pokretu. Kada je 1951. u Beogradu završio ekonomiju, pred njim se otvorila lepa karijera i tri godine kasnije vodi manju metalnu firmu u Osijeku, odakle prelazi u sisačku rafineriju, koja se 1966. pripaja INI.

Zahvaljujući i partijskoj podršci, Đureković napreduje brzo, početkom 80- tih postaje direktor marketinga najveće naftne kompanije u Jugoslaviji, koja je po proizvodnji, preradi, prodaji i uvozu nafte bila otprilike trostruko veća od NIS- a.

Ilegalna prodaja sovjeske nafte

Kada je 1979. godine nastupila takozvana Druga naftna kriza, a cena "crnog zlata" triplirana, dok je dolar uporedo ojačao 250 odsto, četrdesetak država u svetu, zavisnici od uvoza nafte i(li) uvoza inostranog kapitala, u roku od nekoliko godina proglasilo je bankrot.  Prva od njih Poljska.

Bio je to i početak velikih i stalno rastućih problema SFR Jugoslavije, kada je zaduženje za nekoliko godina sa 8,5 uvećano na 20 milijardi dolara.

Zahvaljujući poziciji, Đureković je imao dubok uvid u krizu, na domaćem ali i svetskom planu i često je podnosio izveštaj državnom rukovodstvu. Njegovu spoznaju o dramatičnosti trenutka produbljivala su i saznanja o prodaji sovjetske nafte na evropskim berzama pod formalnim vlasništvom INE.

Naime, zbog upada sovjetskih trupa u Avganistan zapadne zemlje su uvele sankcije bivšem Sovjetskom Savezu, pa su ovi tražili alternativne puteve prodaje, preko firmi iz trećih zemalja. Naravno, uz procenat nagrade, a smatralo se da u ovoj vrsti trgovine profitiraju visokopozicionirani kadrovi u državnoj naftnoj kompaniji.

Pričalo se, a Minhenski sud je prihvatio kao činjenicu, da se u poslu okoristio Vanja Špiljak, sin ranijeg republičkog premijera i tvrdog zagovornika protitovske struje.

Nepoznati uzroci krize

Cela država se zaprepastila kada je sredinom 1982. godine, posle meseci ćutanja, objavljeno da je Đureković emigrirao, ubrzo i objavio knjižicu u kojoj je tvrdio, delom i obrazložio, da je Jugoslavija u dubokoj krizi, da inflacija i nezaposlenost prete da poprime dramatične razmere, te da Jugoslavija eksploatiše Hrvatsku.

Potom ubrzano izdaje obimne i prilično pamfletske brošure, objašnjavajući da ih je godinama potajno pisao u Jugoslaviji. Ne deluje uverljivo, jer su knjige pune spornih podataka, pisane lošim stilom, neprimerene stilski rafiniranom i obrazovanom autoru.

Tadašnja vlast je uvijeno povezala emigriranje sa navodnim kontaktima direktora u INI i nemačke obaveštajne službe, na čemu je tokom procesa u Minhenu insistirala i odbrana dvojice bivših obaveštajaca. Za Viši zemaljski sud u Minhenu od značaja su bile pre svega činjenice oko naručivanja, organizacije i izvedbe ubistva.

Iz današnje perspektive zanimljivo je i šta je bio motiv obaveštajnim službama Hrvatske i Jugoslavije da se odluče za najgrublju reakciju. Objektivno, informativna delatost novog emigranta nije bila uverljiva, kriminal u spoljnotrgovačkim firmama socijalističkih država bio je odavno poznat zapadnim službama, uključujući i bitne detalje.

Takođe, prodaja sovjetske nafte pod imenom INE je prećutno tolerisana od evropskih država, nevoljnih da plaćaju poskupelu sirovinu.

Izraz nemoći

Čini se da su tadašnja jugoslovenska i republička vođstva osećala težinu krize pre svega preko posledica u svakodnevnom životu - rasta cena, maksimalne redukcije uvoza, uvođenja sistema par-nepar u upotrebi vozila, stalnom rastu duga, hroničnom nedostatku deviza i padu kursa dinara.

Međutim, nisu imala ni približno jasan uvid u uzroke krize i to ih je činilo nemoćnim i veoma ljutim. Možda je spoznaji bila najbliža premijeka Milka Planinc, ali je i sama od prvog dana na mestu čelnika jugoslovenske vlade bila izložena žestokoj kritici, posebno iz istočnih republika.

Prebeg partijskog kadra relativno visoke pozicije i poverenja, gotovo da ih je razbesneo, tim više što su iz stalnih konsultacija uviđali da direktor marketinga INE ima potpunija saznanja od čelnih političkih ljudi, što se u jednopartijskom sisemu smatralo neuobičajenim, gotovo neprihvatljivim. U stanju nemoći i nerazumevanja krpnih ekonomskih nevolja, doneta je surova odluka, neka vrsta poslednje mogućnosti da se demonstrira moć, tako nedostajuća i za poimanje, a pogotovo eventualno rešenje, krize koja zahvatile sve sfere i sve segmente jugoslovenskog društva.

U tom smislu, ubistvo privrednika-odmetnika na visokoj poziciji, ali ne baš prvog ranga, danas može da se sagledava kao na izraz očajnika koji ne može da reši probleme, pa izlaz traži u nasilnoj demonstraciji moći.

Autor: Živan Lazić/foto: Telegraf
  • G
    04.08.2016 14:19
    Nije korektno ovako pisati kad svi znamo, a dosta komentatora na ovim stranama će za to i glavu dati jer su veoma upućeni u događaje iz vremena u kojem nisu bili ni živi, da je SFRJ bila potpuno blagostanje dok se krajem osamdesetih nije pojavio Milošević koji je sve rasturio. Kao i ubistvo ambasadora 1971. ili hrvatski MASPOK koji je počeo godinu dana ranije, i ovo je bio samo proizvod dobijenih saznanja korišćenjem mašine za put u budućnost kojom su miroljubivi Hrvati predvideli zlog Miloševića, a koju su potom pozajmili još miroljubivijim Albancima koji su požurili da osnuju svoju "OVK" da se skoro deceniju kasnije bore protiv Miloševića koji je za sve kriv.
    Molim vas nemojte izmišljati istoriju ovakvim činjeničnim tekstovima, istorija SFRJ pre 1987. godine uopšte nije postojala.
  • Tamara
    04.08.2016 13:21
    Zanimljiv pristup temi. Svakako da je direktor marketinga INE, vodece naftne kompanije u drzavi koja je imala razgranate poslovne i politicke veze i sa bivsim SSSR i sa naftom bogatim zemljama poput Iraka, Irana, Sirije.., mogao kao na dlanu videti ono sto su drugi, makar i na visoj poziciji, jedva mogli i naslutiti. Moguce je korene raspade Jugoslaviji videti u Drugoj naftnoj krizi i pratecim posledicama.
    Mozda je ocena Mike Spiljka kao tvrdog pripadnika protitovske struje malo jednostrana; jeste bio titoista, ali je i sa pozicije republickog premijera ukazivao na po Hrvatsku stetnu monetarnu politiku centralne banke.

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna


Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest