Menu 021

Trg republike - ugrađivanje simbolike u svakodnevnicu

Od kada je pre neku godinu urbanistički uređen i definisan kao svojevrsna memorija razvoja Novog Sada unazad vek i po, sa zgradama iz gotovo svakog desetleća unutar ovog razdoblja, Trg republike, uprkos početnoj neverici u znatnom delu javnosti, postaje novo gradsko središte. Podsetimo, na ovom mestu dugo je bila prigradska autobuska stanica, a nakon njenog premeštanja zapušten i prostor bez sadržaja.
Info 05.02.2018. | 11:15 > 11:15
Trg republike - ugrađivanje simbolike u svakodnevnicu
Foto: 021.rs

Piše: Živan Lazić

Trg republike, u samom centru Novog Sada, nakon preuređenja predstavlja završnu tačku pešačke zone i dodir sa Ribljom pijacom - gotovo da se sliva u tržnicu koja se u najbližem susedstvu nalazi neprekidno od sredine pretprošlog stoleća. I sama Riblja pijaca se modernizovala u skladu sa novim urbanističkim definisanjem celine prostora.

Tu su sada i tezge sa zanatski izrađenim robama i predmetima, prodavnice suvenira. Povremena umetnička dešavanja na zanimljiv način dopunjuju ponudu, a događaji poput "Noćne prodaje" postaju novi centri okupljanja svih građana.

Gradska biblioteka je oživela aktivnost odeljka na Trgu. Nova ograda Arhiva Vojvodine širem prostoru daje pitomiji izgled. Ne čudi, stara ograda nasleđena je iz vremena kada se u zgradi gde se čuvaju dragocena svedočanstva nalazio zatvor.

Protok vremena menja stvari

Počeli su da se sređuju i prolazi prema Dunavskoj ulici. Nekoliko novijih zdanja uklopilo se u postojeći ambijent. Očito, privatni kapital, kada nije pod dominacijom politike, prepoznaje i čuva kolektivne vrednosti.

Iz početka sumnjičava javnost prihvatila je novo viđenje prostora i Trg republike ulazi i u turističku ponudu grada. Ulični svirači upotpunjuju ugođaj šetačima.

Kada smo očekivali da vlast koja je i započela preoblikovanje prostora nastavi u istom stilu, kao bombom pogodi nas namera da se na ovom mestu postavi spomenik kralju Petru I. Potez se pravda obeležavanjem stogodišnjice prisajedinjenja krajeva severno od Save i Dunava Srbiji i Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Osnov za podizanje spomenika nalazi se u gradskoj odluci iz 1937. godine, koja nikada nije realizovana, a protok osamdeset godina učinio je da nakana davnašnjih odbornika izgubi na značaju koji je imala u vreme donošenja. Sem toga, u odluci se kao lokacija govori o Bulevaru kraljice Marije (danas Mihajla Pupina), preko puta Dunavskog parka.

Izraz jugoslovenskog unitarizma

Zapravo, podizanje dinastičkih spomenika počelo je odmah po stvaranju Kraljevine SHS, potonje Kraljevine Jugoslavije, i to širom bivše države. Karađorđevići su bili projugoslovenski unitaristi i hteli su nov prostor i simbolički prikazati svojim.

U Ljubljani su bili podignuti spomenici Petru (1931) i Aleksandru (1940), a bilo ih je bukvalno svuda, u Mariboru, Tuzli, Sarajevu, Skoplju, Splitu, Novom Bečeju, na Cetinju, u Dubrovniku neposredno do spomenika Svetom Vlahu, zaštitniku drevnog grada, Varaždinu, Bijeljini i nebrojenim manjim mestima.

Podizali su se i na strateški osetljivim pozicijama, kakva je bio Sušak, periferija Rijeke, na samoj tadašnjoj granici Kraljevine Jugoslavije i Italije. Za dvadesetak godina podignuto je stotinak većih obeležja, računajući i spomen domove, a ako se računaju i manji bilo ih je preko pet stotina.

Ugrađivanje dinastičke simbolike

Vladala je prava pomama podizanja spomenika, podstaknuta i ubistvom kralja Aleksandra u Marseju 9. oktobra 1934. godine. Istoričar umetnosti Vladimir Mitrović posmatra masovno spomeničko obeležavanje kao složen politički, umetnički i izvođački proces.

Ističe da se u svakom mestu izgradnja doživljavala kao važan društveni događaj, kom prilikom je angažovana varoška elita. Po pravilu, konkursi za odabir rešenja sprovođeni su odgovorno, a ceo postupak, zajedno sa livenjem rada, trajao je više godina kako bi se dinastička simbolika duži period užljebljivala u lokalnu zajednicu.

Zanimljivo da je Poglavarstvo grada Novog Sada 1935. godine donelo odluku da se podigne spomenik kralju Aleksandru, a za lokaciju je odredilo "Vilsonov trg", danas "Trg mladenaca". Do realizacije nije došlo, a utisak je da je namera bila u funkcije kampanje za prve izbore nakon ukidanja diktature.

U funkciji izbora

Dve godine kasnije, odbornici odlučuju da se spomenici podignu Svetozaru Miletiću, na centralnom trgu, dok kralju Petru za lokaciju određuju Bulavar kraljice Marije, na tada praznom prostoru preko puta Dunavskog parka. U međuvremenu, 1. decembra 1936. otvoren je Sokolski dom u čijem predvorju je bio ugrađen reljef ubijenog kralja.

Izgradnja zdanja prečanskom političkom lideru dovedena je do kraja, rad Ivana Meštrovića 1938. godine, takođe u sklopu predizborne kampanje, otvara predsednik vlade Milan Stojadinović.

Pobednik Vanja Radošin

Sa spomenikom kralju Petru išlo je teže, najverovatnije zbog pomanjkanja novca u gradskoj kasi. Na raspisanom konkursu pobedio je poznati vajar Ivan Vanja Radošin.

O realizaciji zdanja u lokalnoj skupštini nije se raspravljalo, sva inicijativa je bila usmerena ka spomeniku Miletiću. Zanimljivo je da nije sačuvano pobedničko rešenje, čak ni preko fotografije, a iz konkursnih uslova znamo samo da je kralj morao biti prikazan na konju. Od svih pristiglih radova poznat je samo predlog vajarke Zlate Markov - Berenji.

Kraljevi Petar i Aleksandar su ponaosob u vidu reljefa, autora Karla Berenjija, ugrađeni na glavni ulaz Banovine. Sva novosadska dinastička obeležavanja propraćena su svečano, u jugoslovenskom duhu, na čemu su insistirali i kraljica Marija i namesnik knez Pavle Karađorđević. Tako je bilo i u drugim gradovima.

Reljefi na Banovini

Odmah po okupaciji, okupatori u svim državama rascepkane Kraljevine Jugoslavije su srušili znamenja prethodnog državnog ustrojstva. Bukvalno do poslednjeg, bio je to pravi urbicid.

Mađarska vlast je sa Banovine uklonila reljefe Kralja Petra i kralja Aleksandra, kao i medaljone četvorice srpskih vojvoda, te reljef iz Sokolskog doma. Komunistička vlast nije ova obeležja doživljavala kao kulturne spomenike, svedočanstva jednog vremena, pa su sačuvani reljefi i medaljoni na ulaz Banovine ponovo ugrađeni tek 2007. godine, izvedbom umetnika i restauratora Ratomira Kulića.

Obeležje iz Sokolskog doma nikada nije pronađeno. Nedavno je na Beogradsku kapiju u Petrovaradinu vraćen reljef Zlate Markov - Berenji posvećen ulasku srpske vojske u Novi Sad.

Naknadno ideološko uobličavanje sećanja

U međuvremenu, uspomenu na kraljeve čuvaju glavni gradski bulevari, škole, spomen domovi. Niko ne može reći da Novi Sad nije dosta učinio da dinastiju Karađorđević sačuva u kolektivnom sećanju. Svakako bi u Sokolski dom trebalo ugraditi nekadašnji reljef ako se pronađe.

Naknadna spomenička učitavanja su svojevrstan nasrtaj na nasleđeni urbanitet jezgra grada, ali i na kolektivno sećanje u kome se Trg republike čuva i nanovo obnavlja kao današnji izraz predstave nekadašnjeg svakodnevnog života. Sa svim uobičajenim dnevnim obavezama, navikama, tegobama, ali i radostima, prepričavanjima.

Unošenje monumenta u ovakav prostor korenito menja izgled, a karakter trga preoblikuje u spomen trijumfu u Velikom ratu, ostvarenom uz ogromne ljudske žrtve i velika materijalna razaranja koja cela Srbija i dan-danas snažno oseća kroz demografski kolaps. Bilo bi to preinačavanje u nešto drugo od onoga što danas simbolizuje Trg republike, najveći u gradu, a ipak kameran i nekako domaći, novosadski.

Autor: Živan Lazić
  • vladimir mitrovic
    07.02.2018 09:49
    vladimir
    za razliku od danas, evo kako je organizovan konkurs za podizanje spomenika krlaju petru u novom sadu izmedju dva svetska rata
    https://graditeljins.wordpress.com/2018/02/06/konkurs-za-podizanje-spomenika-kralju-petru-i-karadordevicu-u-novom-sadu-iz-1936-37-godine/
  • vladimir mitrovic
    06.02.2018 10:00
    vladimir
    POGLEDATI
    https://graditeljins.wordpress.com/2017/11/26/da-li-u-novom-sadu-treba-podizati-spomenik-kralju-petru/
  • dumremo udrzavu
    05.02.2018 18:47
    Samo nek bude od bronze da imaju braca romi sta da odnesu.
  • Marija Terezija
    05.02.2018 16:38
    Oni ce da natakare spomenik niko ga posle nece skloniti milos opet skakuce kako jelic svira

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest