Menu 021

Pola veka od studentskih demonstracija, zahteve kao da je neko danas pisao

"Budimo realni, tražimo nemoguće", bila je ključna parola studentskog protesta 1968. godine u Evropi.
Info 16.05.2018. | 10:00 > 12:53

Piše: Milan Dobrosavljev

Već sama parola ukazuje na svest učesnika protesta o dometima i mogućnostima protesta.

Podsetimo se, protest u Jugoslaviji počinje zbog beznačajnog povoda: studentima nije dozvoljen pristup na slavlje koje su organizovali omladinci (tada su te dve organizacije bile institucionalno odvojene - Savez omladine Jugoslavije i Savez studenata Jugoslavije). Konkretno, radilo se o priredbi koja je trebalo da se održi na otvorenom, uz slobodan pristup studenata i građana, ali je u poslednji čas odlučeno, zbog moguće kiše, da se zabavna revija "Karavan prijateljstva" održi u sali Radničkog univerziteta na Novom Beogradu.

Priredba se održavala povodom radne akcije "Novi Beograd 68". Kada su studenti pokušali da uđu u salu brigadiri su ih dočekali sa letvama i izbila je tuča da bi konačno došla milicija i intervenisala. Brigadisti su odvezeni autobusima u Beograd, a milicija je nastavila da maltretira studente i okupljene građane.

Studenti su, spontano, krenuli ka Beogradu da obnaroduju svoje nezadovoljstvo. Zaustavljeni su od kordona milicije kod podvožnjaka. Milicija dočekuje studente kamenicama, studenti uzvraćaju, čuju se i pucnji.

Jedan student je ranjen. Dosta studenata je povređeno. Više studenata je uhapšeno. Tako je počelo.

Crveni univerzitet Karla Marksa

Te 1968. u čitavoj Evropi, a naročito u Francuskog počeo je talas studentskih protesta. I ovo što je počelo kod nas, pre svega u Beogradu, bio je deo tog talasa. Naravno sa autentičnim razlozima. Stvarni razlog protesta sadržan je u paroli "Dole crvena buržoazija".

Pre velikih studentskih demonstracija juna 1968. više događaja je ukazivalo na mogući studentski bunt. Najbolji primer su demonstracije zbog rata u Vijetnamu. Demonstriralo se u Beogradu, Zagrebu, Skoplju i Sarajevu. U Beogradu dolazi do sukoba zbog toga što milicija ne dozvoljava demonstrantima da priđu američkoj čitaonici i ambasadi.

Milicija primenjuje silu, a studenti izražavaju svoju solidarnost zbog državne represije prema studentima i nekim profesorima u Poljskoj (uhapšeno 2.700 studenata, zatvorene su neke katedre). Naši studenti demonstriraju ispred Ambasade SR Nemačke 11. maja 1968. godine zbog najavljenog zakona o vanrednom stanju pucanja, a takođe protestuju i protiv odluke rektora Sorbone da zatvori kapije ovog univerziteta.

Sedam dana pa Tito

Prvi dan - 3. jun

Pošto je prethodno milicija intervenisala šmrkovima i palicama, a proneo se glas da je jedan student ubijen studenti zauzimaju vatrogasna kola i kreću ka Beogradu. Kod podvožnjaka ih čeka kordon milicije.

Studenti ne prolaze, a milicija nastavlja sa nasiljem i ulazi u Studentski grad. Oko 10 sati studenti dolaze pred Skupštinu opštine Novi Beograd. Kod podvožnjaka ih očekuju jake milicijske snage, a prugom manevriše teretna kompozicija.

Stižu i političari - Veljko Vlahović (predsednik Gradske konferencije SK Beograda i član Predsedništva SKJ), Miroslav Pečujlić (član Izvršnog komiteta SKJ), Miloš Minić (predsednik Skupštine SR Srbije), Dragi Stamenković (predsednik Socijalističkog saveza Srbije), Stevan Doronjski (sekretar Izvršnog komiteta CK SKJ), Simeon Zatezalo (sekretar Gradskog komiteta SKS Beograda), Branko Pešić (predsednik Gradske skupštine Beograda) i dr.

Dolazi do sukoba sa milicijom. Prema evidenciji zdravstvenih ustanova ukupan broj povređenih računajući i prethodnu noć je 169 - 134 studenta, 21 milicioner, 9 brigadista i 5 građana.

Na fakultetima se organizuju Akcioni odbori čime se pokazuje nepoverenje u zvanične studentske organe. Nastaje veoma živa politička aktivnost (sastanci, proglasi, apeli). Izlazi vanredni broj "Studenta".

Studenti zaposedaju Kapetan Mišino zdanje kao i zgradu rektorata. Delegaciju studenata primaju u Izvršno veće (Vlada) Srbije koje izdaje pomirljivo saopštenje i obećava da će studentski zahtevi biti razmotreni. Stiže vest da su počele demonstracije i u Nišu.

Drugi dan - 4. jun

Republički sekretarijat za unutrašnje poslove donosi naredbu o zabrani odžavanja svih manifestacija, mitinga, demonstracija i povorki na ulicama, trgovima i drugim javnim mestima u Beogradu. Održavaju se zborovi na fakultetima i akademijama (Akademija za primenjenu umetnost, Ekonomski fakultet, Filološki fakultet, Filozofski fakultet koji odlučuje da se od 4. juna beogradski univerzitet zove Crveni univerzitet "Karl Marks", Mašinski fakultet, Poljoprivredni fakultet, Pravni fakultet, Prirodno matematički fakultet, Saobraćajni fakultet, Tehničko-metalurški fakultet, Veterinarski fakultet, Visoka škola političkih nauka, Viša škola za kadrove socijalnog osiguranja, Viša ekonomsko-komercijalna škola, Viša pedagoška škola, Viša upravna škola). Jednom rečju, svi.

U Sarajevu je održan miting pred Filozofskim fakultetom. Na mitingu je govorio rektor sarajevskog Univerziteta. Sudentske zahteve, slične zahtevima beogradskih studenata, pročitao  je profesor Filozofskog fakulteta Miloš Okuka.

Zahtevi su aklamacijom prihvaćeni. Kasnije oko 18:30 sati u protestnoj šetnji studenata dolazi do sukoba sa milicijom. Nakon toga se oko 2.000 studenata razilazi kućama.

Istog dana Sekretarijat za unutrašnje poslove Gradskog vijeća grada Sarajeva donosi rešenje o zabrani održavanja svih skupova, manifestacija, mitinga, demonstracija i povorki na ulicama, trgovima i drugim javnim mestima u gradu Sarajevu.

U Ljubljani permanentno traju sastanci sa reakcijama na informacije iz Beograda. Predstavnik studenata prijavljuje načelniku milicije demonstracije i dobija neočekivane garancije da se SUP neće mešati u objavljeni program studentske akcije.

Konačno studenti Studentskog doma u Gerbičevoj ulici donose svoj proglas o aktuelnim društvenim pitanjima.

"I deca siromašnih, a ne samo iz bogatih porodica treba da studiraju.
Nesnosan položaj prosvete ugrožava slovenački razvoj.
Treba sprečiti nepoštena bogaćenja jer su u suprotnosti sa principom našeg društvenog uređenja.
Univerzitetska diploma treba da bude svedočanstvo najsposobnijih.
Sposobni smo preuzeti odgovornost u svim samoupravnim organima Univerziteta.
Status studenta treba da obezbeđuje i potpunu zdravstvenu zaštitu.
Studentski domovi, integrisani u Univerzitet, bitan su uslov za uspešno studiranje.
Sadašnja slovenačka Vlada daje nam garancije za uspešno rešavanje naših problema.
Od uprave i naših predstavnika u savetu naselja zahtevamo doslednu odgovornost.
Osuđujemo pljačkanje studenata podstanara kod privatnika
".

Treći dan - 5. jun

Izlazi akciono-politički program:

                                                 I

1.    Da se donesu mere koje će smanjiti socijalne razlike u našoj zajednici, privilegije u našem društvu moraju da se likvidiraju.

2.    Brže i efikasnije rešavanje problema nezaposlenosti.

3.    Mere za otklanjanje birokratskih snaga.

4.    Demokratizacija svih društvenih i političkih organizacija, posebno Saveza komunista.

5.    Sprečiti energično sve pokušaje da se društvena svojina dezintegriše ili da se izrođava u akcionarsku svojinu.

6.    Izmeniti što pre Zakon o stambenim odnosima da bi se onemogućilo špekulisanje stanovima u društvenoj i privatnoj svojini.

7.    Odnosi u kulturi treba da budu takvi da onemoguće komercijalizaciju, a stvore uslove u kojima bi kulturna dobra i stvaralaštva bila pristupačna svima.

                                                 II

1.    Odmah preduzeti reformu školskog sistema da bi se on uskladio sa potrebama razvoja naše privrede, kulture i samoupravnih odnosa.

2.    Da se ostvare Ustavom zagarantovana prava na jednake uslove za školovanje svih mladih ljudi.

3.    Da se donese Zakon o autonomiji Univerziteta.

U dvorištu kapetan Mišinog zdanja su permanentna zasedanja i studentima se obraćaju profesori, umetnici i glumci. Fakulteti komuniciraju saopštenjima. Oficijelni mediji od toga ne prenose ništa, a "Politika" događaje 3. juna predstavlja kao akciju huligana. "Student" je zaplenjen.

Studenti i profesori okupljeni u amfitetru Pravnog fakulteta poručuju:

"Mi se ne borimo za naše uske materijalne interese. Mi smo ogorčeni društvenim i materijalnim razlikama u našem društvu. Mi smo protiv toga da jedino radnička klasa snosi teret privredne reforme. Mi smo za društveno samoupravljanje od dna do vrha. Nas boli što hiljade naših ljudi mora da odlazi da služi i radi za svetski kapital. Mi hoćemo da svojim znanjem, poletom i ljubavlju gradimo svoje socijalno društvo".

ZAGREB

Četvrtg juna se održava miting u Studentskom domu u "Šarengradskoj". Mitingu prisustvuje oko hiljadu studenata. Govore, uglavnom, profesori.

Izdaje se proglas revolucionarnih studenata koji sebe nazivaju "Sedam sekretara SKOJ-a". U proglasu se ističu slični zahtevi kao što to traže beogradski studenti.

Održavaju se skupovi u studentskim domovima. Sekretar Izvršnog komiteta CK SK Hrvatske Mirko Tripalo prima delegaciju studenata i obećava im da će njihovi zahtevi biti razmotreni, a poručuje da ne dozvole da u njhove redove uđu provokatori.

LJUBLJANA

Pravi zahtevi normalnim putem ("Delo" 06. jun 1968)

KRAGUJEVAC

Zborovi i verbalna podrška.

PANČEVO

Proglas sa zahtevima Skupštini opštine Pančevo.

MOSTAR

Studenti tražili da im se odobre demonstracije, ali su odbijeni.

SUBOTICA

Vođen živ dijalog.

RIJEKA

Podrška opravdanim zahtevima studenata. Probleme treba rešavati demokratskim sredstvima i ne dopustiti bilo kakvo nasilje i ugrožavanje ljudskih života.

PRILEP

Problemi ne treba da se rešavaju demonstracijama.

MARIBOR

Otkazan miting.

Četvrti dan - 6. jun

Velika aktivnost na svim fakultetima u Beogradu (sastanci ,proglasi,…). Predsednik Izvršnog vijeća Crne Gore Vidoje Žarković kaže: "Zahtjevi studenata su zahtjevi za brži razvoj našeg društva u izgradnji socijalizma".

Peti dan - 7. jun

Sve se ponavlja.

Šesti dan - 8. jun

Saopštenje Saveta za unutrašnje poslove Skupštine grada Beograda:

"Primećeno je delovanje pojedinaca i grupa na širenju neprijateljske propagande, rasturanju letaka, prenošenju alarmantnih vesti… Ove grupe se često prikazuju kao predstavnici studenata".

Odmah zatim Okružno javno tužilaštvo pod. br. Ut. 37/68 8. juna 1968. godine donosi rešenje o privremenoj zabrani rasturanja lista "Student", godina XXXII, vanredni broj od 8. juna 1968. koji zdaje Univerzitetski odbor Saveza studenata iz Beograda čiji je glavni i odgovorni urednik Đorđije Vuković. Fakulteti, uglavnom, komuniciraju saopštenjima.

Konačno se javlja i "Borba". Autor M. Bajec sa tekstom "Nova levica" krajnje ironično i sarkastično piše o pojavi nove levice. Njemu se suprotstavlja Predrag Palavestra u "Knjiiževnim novinama". Banjalučki "Student" se ograđuju od demonstracija.

Sedmi dan - 9. jun

Josip Broz Tito:

"S obzirom da se ovdje održava zajednička sjednica Predsjedništva i izvršnog komiteta CK SKJ ja koristim ovu priliku da uputim javnosti nekoliko riječi da objasnim o čemu se zapravo radi".

"U rješavanju školstva mi se niz godina vrtimo u krugu".

"... ali on je došao do uvjerenja da je 90% studenata poštena omladina o kojoj mi nismo vodli dovoljno računa… Nije samo reč o problemu studenata o kojima sam se ja većinom slagao… "

"I najzad se ja još jedanput obraćam studentima: Vrijeme je da se prihvatimo učenja, sada je vrijeme polaganja ispita i u tome vam želim mnogo uspjeha. Jer bilo bi zaista šteta da izgubite još više vremena".

Nakon toga slede telegrami sa pozdravima Titu i "Kozaračko kolo" na Terazijama. Neke veze se raskidaju.

Posle godinu dana od demonstracija javlja se "Radna grupa" koja predlaže da se utvrdi kakav su odjek i rezultat imali "opšteprihvaćeni zahtevi" studenata iz protesta 1968. godine. Poljavljuju se tekstovi u "Susretu", "Katedri", "Studentu" i "Indeksu". Opšti zaključak je da su zahtevi pali u zaborav.

"Student" počinje ponovo da izlazi. Na čelu nove redakcije je Milorad Vučelić, budući glavni urednik RTS.

Da li je "desnica" zamenila "levicu"?

Šta se nameće kao zaključak?

Nagomilano nezadovoljstvo sedamdesetih godina, pre svega tzv. "levice" socijalnim nejednakostima kulminiralo je 1968. godine u Evropi. Nezadovoljstvo je bilo usmereno, pre svega, prema kapitalizmu. Klasne i socijalne razlike su bile osnovni motiv bunta i demonstracija.

U Evropi taj bunt se ne završava samo na demonstracijama. Setimo se "Brigate rosse" u Italiji ili "Rote Brigaden" u Nemačkoj. Talas anarhizma zahvata Evropu.

Intelektualci tog doba taj talas podržavaju, a tzv. "levica" je sve jača. Slično se dešava i u Jugoslaviji. Demonstranti ističu zahteve da se ostvari socijalna pravda i jednakost.

Sukobljavaju se dve strane, ona koja je na vlasti i oni koji se bune i sve liči na verski rat. Svaka strana tvrdi da je na pravoj strani. Mladost je, po prirodi stvari, ubedljivija.

Kada se danas nakon pola veka od demonstracija 1968. godine prisetimo njihovog dometa i uspešnosti, sa žaljem možemo da zaključimo da zahtevi demostranata nisu ispunjeni. Nisu ispunjeni ni do danas. Jer današnja ekonomska, kulturna i politička situacija pogodno je tlo za demonstracije sa istim zahtevima.

Naravno, ovi redovi nisu poziv na nove demonstracije već ocena da je tzv. "levica" 1968. danas i konačno nestala, a da tzv. "desnica" sve više jača. Prioriteti kao što su socijalna pravda, globalizam i humanizam se zamenjuju nacionalizmom, rojalizmom, diktatorskim režimima.

Možda se neki gade ideje da se Beogradski univerzitet nazove Crveni univerzitet "Karl Marks", ali moram na kraju ovog teksta da ukažem na i nevinost i ozbiljnost te ideje. Nisu studenti hteli da se Univerzitet zove "Josip Broz Tito", nego baš Karl Marks koji i pored blama koji mu je napravila sovjetska, kubanska i kineska praksa zaslužuje značajno mesto u istoriji filozofije.   

NAPOMENA: Čitav tekst se zasniva na vanrednom izdanju "Praxisa" iz juna 1968. godine i sećanju autora kao učesnika i svedoka.

Autor: Milan Dobrosavljev
  • Živeli!
    07.07.2018 17:55
    68-osmaši i hik!
    Teško da se ovde bilo šta moglo pročitati o ličnom stavu "autora". Čini mi se da je na 95% teksta trebalo staviti znake navoda, kako to i red i zakon nalaže kada se citira.
  • Мунгос
    17.05.2018 09:59
    Југославију је разбио онај који је јавно објавио „Ја сам извршио задатак, Југославије више нема“.
    Остали су само Југо носталгичари „телетабриси“, да упорно пребацују заслуге другом народу.
    Остало је и неколико „комуниста“ као пример да та Југославија и није била баш тако добра као што папагајски понављају.
  • Novosadjanin
    17.05.2018 00:31
    @Komunista
    Pa o tome i pricam. Isti je sistem i isto stanje bilo tada kao i sad, samo su tu bilo brdo novca da se ne pridje SSSR-u, da bi se to posle delilo nesvrstanima u vidu kredita (nisu naftu jos masovno crpili tad na Bliskom istoku) jos dve republike iz kojih se muzlo, pa se i bolje zivelo jedno 15 godina. A za Kinu i Rusiju si se zestoko prevario. Pitaj Kineze gde su bili dok im se Amerikanci nisu sa Niksonom i Kisindzerom priblizili i gde bi bili da Amerikanci povuku sve svoje firme odatle. A Rusi ne znam kakve veze imaju sa komunizmom, a i oni su jaki kao drzava, a narod van Moskve im je sirotinja. Hocu da kazem, Skandinavija, Beneluks itd. funkcionisu najbolje, uzeli su kapitalizam, radnicima su dali normalna prava iz socijalizma i to je formula za uspeh ocigledno a ne velicanje komunizma i socijalizma a pljuvanje kapitalizma jer je eto, kod nas kapitalizam to samo imenom, a u praksi je neki feudalizam vise.
  • Nervirach
    16.05.2018 19:23
    Ali mi i nemamo studente. Imamo samo buduce menadercice i mamine i tatine grebatore sto ne bi da talasaju.

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest