I posle Čovića - Čović

Piše: Milan Dobrosavljev

Iako nije loš slogan obezbedio mu je 6. mesto. Prethodni "Svi smo mi malo socijalisti" mu je doneo više uspeha. Bio je potpredsednik IO Skupštine Beograda, pa ubrzo predsednik Gradske vlade i zatim gradonačelnik Beograda (1992-94).

Uspešno se bavio i biznisom. On je stvorio kompaniju FMP i istoimeni košarkaški klub. U dva mandata je kao socijalista bio poslanik u Narodnoj skupštini. Razilazi se sa SPS-om 1997, posle izborne krađe, priključuje se DOS-u, da bi nakon 2000-te postao potpredsednik Vlade. Od 12. do 17. marta 2003. bio je vd premijera nakon atentata na Zorana Đinđića (navodno na intervenciju britanskog i američkog ambasadora).

Bio je i šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Bio je i šef Socijaldemokratske partije. Nosilac je ordena Svetog Save I reda. Upamćen je po tome što je organizovao batinanje zaposlenih u GRAS-u koji su štrajkovali zbog loših uslova rada i malih plata. Bio je i predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije.

Šuškalo se i u vreme "Sablje" da će biti uhapšen. Pričalo se o njegovoj povezanosti sa "Hobotnicom" tj. "zemunskim klanom". Sledeće mutne vode teku ka odgovoru na pitanje u emisiji "Insajder" - kako su trošene pare iz budžeta u Koordinacionom centru namenjene za Kosovo. Konačno, Čovićeva kompanija FMP dobija od Agrobanke 25 miliona evra kredita (on kaže da je dobio, ali ne toliko) koji se ne vraća. Opet su počele glasine o mogućem hapšenju da bi Aleksandar Vučić izjavio da "privođenje Čovića nije planirano"!

Sada je, napokon, preuzeo KK Crvenu zvezdu. Postao je i član Privremenog veća Grada Beograda. Ispred koje stranke, ako znamo da su demokrate dobile samo jedno mesto? Prema Danas-u, iza toga stoji SNS.

Zašto? Videće se.