Drugi film

Piše: Milan Ceković

Nakon svih onih šetnji, pištaljki i šerpi, lončići su skroz pobrkani. Naša stvarnost je kombinacija komedije i horora.

Ni pribran čovek ne zna da li da zaplače ili da se nasmeje? Naravno, ima i onih koji po dobrom starom običaju drhte od straha i kada su smešne scene u kadru.

Posle prvog blokbastera i nakon mnogih problema oko scenarija za drugi film, ostvarenje slavnog režisera je konačno u svim našim bioskopima. Ne zna se da li će imati više glasača nego film "Montevideo - vidimo se!" gledalaca, ali reče čovek nakon minulih republičkih izbora "vidimo se u drugom filmu" i, eto, filmova i viđenja koliko god hoćete.

Režiser je nakon iznenađujućeg poraza, izjavio da neće biti mandatar, a zatim je volšebno nagovoren da baš On bude glavni junak u filmu "VLADA". To, ipak, nije prošlo, već se pojavila verzija scenarija u kojoj baš On, u opakom DS trileru, treba da pobedi Negativca S Naslovnica Naprednjačkog Biltena. Ipak, u skladu sa sapunjastim trendom, desio se veleobrt i oba lika su, uz pomoć nekog trika, postali predsednici. Priča se završila sa lošim kompromisima, još gorim kalkulacijama i bez dobrih starih DS-vestern kadrova unutarstranačkih dvoboja.

Pokušaj da svi vuci budu siti i ovce na broju doživeo je krah, ali je zato Vučić izrastao u vuka velikih apetita, koji se za sve pita i kojem je celo naše stado postalo malo. Taj sveprisutni heroj naše svakodnevice, ledolomac, neprikosnoven borac za evropsku Srbiju i ljutko, nikako da prihvati da više od 40% podrške, podrazumeva i karikaturiste, šaljive klipove, prozivke, dobre viceve, loše šale, kritičke kolumne, sitne pakosti, itd.

Stalno mu je nešto krivo i kao da se trudi da u evropejstvu, sujeti i herojstvu prevaziđe Tadića. Dobro mu ide.

Gospođa i mentor EU trlja dlanove, jer sa njene tačke gledišta uvek je bolje imati diplomca bivšeg nevaljalca, koji svom puku dokazuje evropejstvo, nego dete iz dobre kuće koje dokazuje patriotizam. Lakši je put od Velikog Srbina do Evropejca nego obrnuto. To je, naprosto, zakonomerno, a baš taj termin (čitaj: "zakonomerno") slavni Boris obožava. No, treba jednu mudrost imati na umu: nivo sujete obrnuto je proporcijonalan nivou anticipacije.

Realno, transformacije koje su doživeli Nikolić, Vučić i Dačić, ukazuju da je Tadićev slučaj samo rutinska zamena ambalaže. Naravno, za jednog normalnog čoveka je nenormalno da želi da tri mandata bude predsednik, ali šta je to spram projekata "Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica", glasnogovrništva na poziciji portparola SPS-a tokom pobedničkih devedestih ili zaigranosti sa tenkovima koji su se maštovito slali i na sopstvene građane.

‘Ajte molim vas, ne možemo zameriti počasnom režiseru da nije završio Filozofski fakultet i da je tamo neki ratoboran tip. On je, šta više, išao u drugu krajnost i toliko se mirio da me čudi kako pesmica "Mir, mir, mir, niko nije kriv" nije postala naša himna.

Eto, raspevanom Dačiću, večitom dečačiću naše političke scene je pomogao da bude stari čovek za nova vremena. U skladu sa zahvalnošću, pre neki dan, pevač premijer je otpevao režiseru "Odu o prolaznosti". Prateći vokali, mladići Krkobabići, doprineli su modernom zvuku kompozicije, a tu je bio i basista Palma alijas gospodin Marković, kao dokaz da se radi o remek-delu vesele porodice.

Gospodin Give Me Five je pomogao i mnogim radikalima da evoluiraju u naprednjake (vreme je da se taj dug vrati), hrabro je nastupio u Srebrenici,  još hrabrije je sa Gondžom obarao ruke i branio SSP, prvi je stegao Tačijevu šaku, brižno je posetio izgladnelog Nikolića, jedino s čime nije mogao da se pomiri je to da mu u Demokratskoj stranci više nije namenjena liderska pozicija.

Nije to lako prihvatiti - jednom lider uvek lider! Dobro, tuča oko kormila je ovih dana prestala, ali santa je sad već neizbežno blizu. Kad se panično "Titanik" napušta nikom nije do šmeka i šarma.

Po svemu sudeći taj drugi film će biti antitajkunski spektakl u koprodukcija sa Vukom Kapitalcem. U glavnim ulogama Kluni, Miki R. i Eliot Nes, dobitnik Oskara za ulogu Klarka Kenta. U scenariju piše da trojica stručnjaka za politički marketing, psihologiju mase i bezbednost kreću u presudnu borbu za spas Srbije. Tokom čitave akcije duva im neki nemački orkan u leđa. Samo gledajte, ali i pamtite šta ste već pročitali i videli. "Ko ne pamti, iznova proživljava", reče pesnik.

Vreme je da stopiram najavu i analizu, jer isuviše je kapetana posle naših brodoloma i sve je više pitanja, a sve manje odgovora. Pobednik predstojećih izbora se zna, ali se zna i poraženi. U društvu koje ključa od teledirigovanih aktivista, stranačkog i nepotističkog kadra, preletača, intelektualnih prostitutki, sluđenih apstinenata, izmanipulisanih birača, stranačkih poverenika i diplomaca, poražen je smisao.

Menjati takvo društvo zaista podrzaumva neki sasvim, sasvim drugi film. Na kraju krajeva, ako pomenuti protagonisti imaju pravo na svoje druge filmove, e onda i svako od nas ima pravo na svoje nove klape. ‘Ajmo, ‘ajmo, idemo - AKCIJA!!!