Šta bi se desilo kada bi Sunce nestalo?

Sunce ima oko 333.000 puta veću masu od Zemlje i svake sekunde proizvodi jednaku količinu energije kao milijardu nuklearnih bombi. Zbog ogromne mase Sunce je dominantna gravitaciona sila u Sunčevom sistemu, i drži svih osam planeta u eliptičnim orbitama.

Istovremeno, sunčeva energija greje našu planetu taman toliko da Zemljina površina dostigne savršenu temperaturu neophodnu da voda ostane u tečnom stanju vode, a bez koje ne bi bilo života.

Ali, šta bi se dogodilo kada bi Sunce nestalo?

Pre nego što se čuveni fizičar Albert Ajnštajn pozabavio tim problemom, naučnici su pretpostavljali, iako nisu dokazali, da gravitacija ima momentalno dejstvo. Da je to istina, prva stvar koja bi se dogodila nakon nestanka Sunca bila bi ta da bi sve planete (uključujući i Zemlju) odletele u svemir.

Svetlost, s druge strane, nije trenutna. Ona putuje 299.792.458 metara u sekundi i treba joj oko osam minuta da dospe do Zemlje. Dakle, videli bismo sunčevu svetlost još oko osam minuta nakon što bi nestalo Sunce, iako bismo osetili sunčev nestanak pre nego što bismo ga videli.

Ali, kao što je Ajnštajn dokazao svojom teorijom opšte relativnosti, sila gravitacije nije trenutna pojava, već putuje jednakom brzinom kao i svetlost. Dakle, ako bi Sunce nestalo, definitivno ne bismo toga bili svesni čitavih osam minuta pre nego što bi nam se, bukvalno, smračilo pred očima.

Večno noćno nebo? Ako mislite da bismo ostali u potpunom mraku, varate se. I dalje bi sijale zvezde, i i dalje bi bilo struje, pa bi gradovi ostali osvetljeni dokle god bi bilo struje. Čak bi i planete ostale vidljive neko kratko vreme.

Na primer, kada je Jupiter najbliži Zemlji, on je udaljen oko 33 svetlosna minuta, što znači da bismo i dalje mogli da vidimo džinovsku planetu više od sat vremena (toliko bi bilo potrebno preostaloj sunčevoj svetlosti da dođe do Jupitera i reflektuje se nazad do Zemlje, čak i nakon nestanka Sunca).

Ali, nakon osam minuta jedna stvar na Zemlji bi se naglo zaustavila, objašnjava Majkls Stivens, osnivač popularnog kanala "Vsaucea" na Jutjubu. Nestala bi fotosinteza, proces pomoću kojeg se sve biljke snabdevaju hranom, što znači da bi većina malih biljaka uvenula za nekoliko dana.

Još jedan veliki problem je toplota – nakon nedelju dana prosečna temperatura na Zemlji spustila bi se na 0 stepeni Celzijusa, a do kraja prve godine dosegla bi -100 stepeni, kaže Stivens. Istovremeno, hladili bi se okeani i mora, pa bi se Zemlja vremenom zaledila.

Ali, kao i duboka jezera zimi, u takvoj situaciji bi se zaledila samo površina mora i okeana, što znači da bi voda ispod ledenog omotača ostala u tečnom stanju. Ako bi ijedan čovek ovo preživeo, jedino utočište mogao bi da nađe u blizini geotermalnih otvora na dnu okeana. Ovi otvori emituju toplotu koja dopire iz središta Zemlje.

Teško je znati koliko bi čovek preživeo u takvim uslovima, ali životinje koje žive u blizini spomenutih otvora danas, mogle bi da nastave da postoje milijardama godina jer im za život nisu potrebni ni svetlost ni sunčeva energija. One hranu i energiju crpe iz toplote koja dolazi iz otvora.

U svakom slučaju, ovakva ledena Zemlja bila bi nalik pojedinim postojećim satelitima oko Jupitera koji bi, prema astronomima, mogli da sadrže mikrobe, piše Business Insider.

Autor: 021