Inicijativa da Slovenija dobije sobe za drogiranje

Sigurne sobe u kojima zavisnici uz identifikaciju mogu uzeti svoju dnevnu "dozu" i dobiti čiste igle uz nadzor tima u kojem su lekar, socijalni radnik i medicinska sestra, postoje u nekim gradovima u zapadnoj Evropi poput Pariza i Frankfurta. Zato je u Sloveniji pokrenut pilot-projekt osnivanja takvog zaštićenog prostora u kojem bi zavisnici mogli da uzimaju drogu na sigurniji način i uz kontrolu. Jedna "sigurna soba" državu bi koštal oko 80.000 evra godišnje.

Sprečavanje zaraze hepatitisom B

"Takva soba bi bila otvorena šest sati dnevno radnim danima, u njoj bi dežurao lekar, a isplatila bi se već ako bi se tako sprečio samo jedan slučaj zaraze hepatitisom B, zbog visokih troškova lečenja te bolesti", kazao je  Borut Bah iz nevladinog udruženja Stigma.

Među inicijatorima projekta sigurnih soba je i lekar Milan Krek sa nacionalnog Instituta za javno zdravlje, a koji se bavi problemom zavisnosti. Slovenija s takvim programom, kako kaže, kasni već desetak godina. Veliki broj smrtnih slučajeva među zavisnicima u Sloveniji posledica je činjenice da se kriju. Za drogiranje koriste prostore kao što su javni toaleti, železnički vagoni, parkovi i napuštene kuće gde upadaju u krize i predoziraju se i niko ne može da im pomogne.

Smanjenje smrti od predoziranja

S druge strane, u Parizu je od otvaranja sigurnih soba broj smrti predoziranjem narkoticima u znatnom padu. Osim toga, računa se da bi se tako smanjilo širenje hepatitisa B i drugih zaraznih bolesti zbog ponovne upotrebe igala i opasnosti koje predstavljaju odbačene igle i narkomanski pribor po parkovima i drugim javnim mestima.

"Ako Slovenija želi da prati struku i odnos prema narkomanskoj populaciji na Zapadu, onda ne smeda zaostaje nego treba da uvede slične programe kako bi pomogla zavisnicima da duže i kvalitetnije žive", kaže Krek.

Od posledica predoziranja heroinom u Sloveniji svake godine umre 40-ak zavisnika.