Protesti se šire Amerikom

Pokret „Okupirajte Vol strit“ (Occupy Wall St.) počeo je da se širi Sjedinjenim Američkim Državama. Kako su organizatori i najavili, petak je dan kada počinju najveći protesti u SAD u poslednjih nekoliko godina. U njima učerstvuju svi slojevi društva, osim omraženih bankara. Demonstranti su se prvo okupili na Trgu slobode (Freedom Plaza) u Vašingtonu, DC.

Skup u prestonici SAD pod sloganom „Zaustavitre mašinu“ (Stop the Machine) organizvala je grupa „Oktobar 2011“, vrlo nalik organizatorima u Njujorku. Oko 5.000 demonstranata zahteva da se konačno počne s reformama koje će društvu doneti napredak. Značajnu podršku su dobili prisustvom više stotina članova radničkih sindikata.

„Siromašni više nemaju strpljenja“, rekao je tokom govora jedan od organizatora Ben Manski. Taj aktivista Zelene partije iz Viskonsina bio je na gvoronici, koja je bila ukrašena velikim izvodom iz preambule Ustava SAD: „Mi, narod [SAD]“ (We, The People).

„Trajalo je dugo, ali više nećemo trpeti!“ Te reči su upućene ljudima uzrasta od 18 do onima starijim od 70 godina, koji su učestvovali na ranijim skupovima. Sada su okupljeni na Trgu slobode noseći plakate, vreće za spavanje i bubnjeve.

„Ovo je za nas sveta borba, jednaka onoj za ukidanje ropstva, prava glasa za žene i ljudska prava. Kao i ti pokreti, mi ćemo pobediti“, uveren je Ben Manski.

Protesti se nastavljaju u Njujorku, a održavaju se i u Ostinu (Teksas), Las Vegasu (Nevada), Portlandu (Oregon), Los Anđelesu (Kalifornija).
Protesti u glavnom gradu SAD su počeli još 1. oktobra, kada je grupa „Okupiraj DC“ (Occupy DC) okupila nekih 30 ljudi na Mekfirsonovom skveru (McPherson Square), vrlo blizu Bele kuće i još bliže moćnim firmama za lobiranje.

Protest „Zaustavi mašinu“ (Stop the Machine) održan u četvrtak bio je daleko brojniji. Originalne demonstracije pod tim nazivom održane su pre deset godina, u znak protesta zbog invazije na Avganistan oktobra 2001. godine, a potom i na početku rata u Iraku marta 2003.

Ovoga puta, demonstranti protestuju i zbog ekonomske krize, i zbog rata, i protiv globalizma.
Njihov cilj je mnogo širi od zahteva da banke konačno plate za svoj bankrot:

„Vreme je da zapalimo plamen koji će pokrenuti istinitu, nenasilnu tranziciju ka svetu u kojem će ljudi biti slobodni da stvore pravedna i održiva rešenja,“ navodi se u pozivu na akciju grupe „Zaustavi mašinu“.

Tokom protesta u četvrtak, 6. oktobra, demonstranti su krenuli u šetnju prema Beloj kući, ali su se zaustavili pred kordonom policije. Ipak je Trg slobode poznat kao mesto za proteste, tako da policija ne reaguje na okupljanja i mirne proteste.

Većina demonstranata je donela vreće za spavanje i opremu za kampovanje na Trg slobode, planirajući da vikend svakako provedu okupljeni i spavaju na betonu.

Okupiraj Njujork

Ono što je 17. septembra počelo kao skroman, ali bučan protest, u Njujorku se nastavlja sve brojnijim demonstracijama i performansima.

Hiljade ljudi su učestvovale u maršu na Menhetnu, uz podršku radničkih sindikata i brojnih studenata, koji su napustili predavanja na svojim fakultetima da bi se priključili protestu.

Šetnja je okupila više od 5.000 ljudi, koliko se bilo skupilo u finansijskom predelu Njujorka u sredu, 5. oktobra, kada su učestvovale medicinske sestre, zaposleni u prevozu i članovi drugih sindikata, koji protestuju zbog ekonomske nepravde i prevelike moći finasijskih institucija, fondova i banaka.

„Nadamo se da će naša poruka nastaviti da izaziva rezonacije kod svih koji se osećaju otuđeno zbog sadašnjeg stanja u našoj zemlji,“ kaže Tajler Čombelić (Tyler Combelic) iz grupe „Okupirajte Vol strit“.

Prema objavi na Internet stranici OccupyTogether.org, frustrirani Amerikanci planiraju okupljanja u čak 500 gradova širom SAD.
U međuvremenu, najuporniji demonstranti ostaju da noće u Parku Zukoti (Zuccotti Park), ostajući na prvoj liniji fronta pokreta koji se bori protiv nejednakosti, pohlepe kompanija i čitave liste društvenih nepravdi.

Pokreti „Okupiraj Vol strit“ i „Okupirajmo zajedno (Occupy Togehter) su privukli pažnju i liberalnih i konzervativnih političara, koji su priznali da postoji temeljni problem u američkom finansijskom i političkom sistemu.

Organizacija protesta je gotovo besprekorna: disciplina, uljudnost i saradnja s Policijom Njujorka (NYPD) postali su glavna obeležja, ali demonstranti ne popuštaju u zahtevima i ispituju gde je granica posle koje NYPD počinje da ih zaustavlja hapsi.