Grčka sledeće godine definitivno van evrozone?

Prema mračnoj prognozi "Sitija" za sledeće tri godine, Grčka nikako ne može biti spasena, dok će Španija i Italija neizbežno objaviti bankrot i poći stopama Grčke, a ceo svet će posle te ekonomske kataklizme prekriti cunami.

Predsednik ECB Mario Dragi juče je obećao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da spase evro. To znači da će ECB ponovo početi da kupuje obveznice Italije i Španije kako bi snizila vrtoglavo rastuće prinose koje investitori traže da bi ih kupili.

Ekonomisti "Sitija", međutim, smatraju da je ECB zakasnila, objavljeno je na sajtu Finmarket.ru. U sledećih dodinu i po dana Grčka će, prema tmurnoj prognozi "Sitija", s verovatnoćom od 90 odsto izaći iz zone evra, Irska i Portugalija će zatražiti drugi paket inostrane pomoći, a Španija i Italija prvi. Nemačka će pri tom biti lišena vrhunskog kreditnog rejtinga trostrukog A, odnosno, napustiće klub najpouzdanijih uzimaoca zajmova.

"Siti" je pre istupanja "Dragija" blago snizio prognozu rasta svetske ekonomije na 2,5 odsto u ovoj godini i na 2,8 procenata u idućoj, što je za svega 0,1 procentni poen niže u odnosu na prethodnu projekciju. Treba, međutim, napomenuti da je ta prethodna prognoza bila krajnje pesimistična i da jednostavno nije bilo moguće da bude dalje snižena.

Kad je reč o evrozoni, ekonomisti "Sitija" ne očekuju skoro obnavljanje ekonomskog rasta i prognoziraju slabljenje od 0,6 odsto u ovoj i od 0,9 procenata u 2013. Jačanje će otpočeti tek 2014, kada će biti ostvaren rast od 0,6 odsto.

Kao posledica dugotrajne recesije, krajem ove ili početkom sledeće godine otpočeće razbijanje evrozone, prognozira "Siti". Evrogrupu će prvo napustiti Grčka, dok će druge oslabljene članice restrukturisati svoje dugove, odnosno, sprovešće kontrolisani bankrot kao što je učinila Grčka ovog proleća.

Nakon što "trojka" međunarodnih kreditora - Evropske unije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda - u oktobru objavi izveštaj o stanju grčke ekonomije, otpočeće priprema za izlazak Grčke, s obzirom da je očigledno da, kako ocenjuju ekonomisti "Sitija", reforme u toj zemlji više nisu moguće ni pri bilo kojoj vladi.

Pomoć će, uz to, zatrebati i Španiji i Italiji i novca za neposlušne Grke neće ostati. Atini će, kao poslednja šansa, biti dato približno dva meseca "za popravak", ali će se, bez obzira na to, zvanični izlazak Grčke iz evrozone dogoditi 1. januara 2013, prognozira "Siti".

Ponovno uvedena drahma pojeftiniće približno 60 odsto prema evru, u Grčkoj će buknuti inflacija, ekonomija će prvo doživeti krah, a grčki dugovi će biti jednostrano otpisani. Zatim će otpočeti lagani oporavak, navedeno je u prognozi "Sitija".

Pirineji i Apenini u sličnom problemu

Italija i Španija će doneti nove probleme evrozoni, s obzirom da obimi antikriznih fondova - Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) i Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) - neće biti dovoljni za istovremeno spasavanje tih velikih ekonomija. Pozajmljivanje tih zemalja na tržištu više neće biti moguće zbog strahovanja investitora od njihovog bankrota.

Španija i Italija, a takođe i Kipar, otpočeće, kao rezultat, restrukturisanje svojih dugova, pri čemu će deo tih dugova preneti na banke. Njima će u okviru opšteevropske bankarske unije to biti jednostavnije da urade jer više neće morati da samlostalno pomažu banke , već će tu funkciju preuzeti na sebe ESM.

Nova pomoć EU i MMF biće u 2013-2015. potrebna Portugaliji i Irskoj, smatra "Siti". EU će na kraju ostati bez poverenja investitora, agencije za kreditne rejtinge će sniziti rejtinge većne članica, uključujući Nemačku, Francusku i Britaniju, a u sledećih nekoliko godina biće sniženi i rejtinzi SAD i Japana - zemalja koje će takođe biti pogođene dužničkom krizom u evrozoni. Od evropskih zemalja vrhunske rejtinge se sačuvati samo skandinavske zemlje i Švajcarska.

Potpuni raspad evrozone tokom sledećih nekoliko godina "Siti", medjutim, ne očekuje jer će po izlasku Grčke ECB preduzeti sve raspoložive mere za spas evra, koje, međutim, neće mnogo pomoći. Stopa refinansiranja će biti snižena na 0,25 odsto, dok će kamata na depozite postati negativna. ECB će takođe preduzeti i druge nestandardne mere za stimulisanje ekonomije evrozone, što će samo prudubiti probleme u bankarskom sistemu tog monetarnog bloka.

Neće pomoći ni sprovodjenje odluka junskog samita EU jer političari i tako nisu uspeli da nadju kompleksno rešenje za probleme, s obzirom da je, na primer, bankarska unija nemoguća bez opšteevropskog sistema garancija depozita, a o njegovom osnivanju za sada nema ni reči.