Svi BitTorrent korisnici su pod nadzorom

Studija Univerziteta u Birmingemu ukazuje da prilikom nelegalnom skidanja popularnog materijala sa interneta monitoring firme u roku od tri sata mogu pratiti vaše aktivnosti. Tim koji je to istraživao je izrazio iznenađenost stepenom nadzora čija je svrha prikupljanje podataka za nosioce autorskih prava.  

Trogodišnje istraživanje je obavio tim informatičara koji su razvili softver koji se ponaša kao BitTorrent i prijavljuje sve veze koje su na njega nakačene. Dobijeni podaci pokazuju da monitoring nije usmeren samo na najveće online pirate već na sve torrent korisnike.

"Ne morate biti masovni pirat. Neko ko skine jedan film će biti takođe zabeležen", kaže dr Tom Kotija, koji je vodio istraživanje.  

"Ukoliko je sadržaj bio u top 100 najpopularnijih vi ćete biti meta nadgledanja u roku od sat vremena", kaže on. "Neko će to primetiti i biće zabeleženo".

Manje popularan sadržaj se takođe osmatra iako ne toliko često, pokazuje studija.

Policija, marketing i zaštita autorskih prava

Istraživači su utvrdili identitet oko 10 različitih firmi za nadzor koje nadgledaju sadržaj. Nekoliko njih su identifikovano kao organizacije koje se zalažu za sprovođenje autorskih prava ali takođe ima bezbednosnih firmi kao i drugih istraživačkih laboratorija.    

Međutim, oko šest najvećih monitora je bilo nemoguće identifikovati, jer kompanije koje stoje iza njih koriste treća lica za pretraživanje njihovog sadržaja. Zašto ove firme žele da imaju u svom posedu toliko veliku količinu podataka je i dalje nepoznato, kaže dr Kotija.

"Mnoge firme prosto sede na podacima. Takav monitoring je veoma lak za obaviti i podaci su tu tako da oni misle da ih mogu dobro iskoristiti u budućnosti kada postanu vredniji", kaže on.

Neke firme se optužuju da obavljaju masovni monitoring kako bi prodavale podatke nosiocima autorskim prava koje kasnije te informacije koriste u marketinške svrhe.    

"Podaci pokazuju koji sadržaj je popularan, kada i gde", kaže dr Kotija.

Nadgledanje -dil sa provajderima

Studija takođe otkriva da takozvani blocklists, koje koriste neki online pirati kako bi sprečili nadgledanje njihovih računara, nisu od velike koristi.

Neki imaoci autorskih prava u Evropi i Sjedinjenim Državama koriste IP adrese koje su prikupili firme za nadgledanje kako bi podnosili zahteve za sudske naloge, koje obavezuju internet provajdere da predaju fizičku adresu povezanu sa tim korisnicima. Oni potom pišu pojedincima tražeći kompenzaciju ili upozoravajući ih na moguću tužbu.

Međutim , dr Kotija sumnja da dokazi sakupljeni na ovaj načim mogu da budu validni na sudu.

"Svi monitori koji su bili tema posmatranja ove studije bi se konektovali na računar koji skida ilegalni materijal i verifikovali da oni koriste BitTorrent softver, ali oni zapravo nisu prikupljali fajlove koji se šeruju", kaže on.

"Pitanje je da li oni imaju bilo kakav dokaz koji bi stajao na sudu", dodao je on.  

Advokati su prethodno izrazili sumnju da dokazi prikupljeni sa IP adrese mogu biti korišćeni na sudu jer takve adrese obeležavaju internet konekciju koja se koristi za skidanje materijala a ne određenog pojedinca.