90% Grka smatra nepravdenim mere štednje

Većina Grka misli kako su nove mere štednje koje je vlada obećala svojim međunarodnim zajmodavcima u zamenu za daljnu finansijsku pomoć nepravedne.

Grci misle i da nove mere štete najsiromašnijim delovima društva, pokazalo je istraživanje javnog mišljenja. Grčkoj, koja je pred bankrotom, potrebno je odobrenje Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda za mere štednje u iznosu od skoro 12 milijardi evra kako bi dobila narednu tranšu pomoći bez koje se suočava s neplaćanjem dugova i zlaskom iz evrozone.

Više od 90 odsto Grka misli kako su planirani rezovi i reforme nepravedni i opterećenje za siromašne, pokazalo je istraživanje agencije MRB. Ipak, oko 67 odsto ispitanika želi da Grčka ostane u evrozoni, dok 83 odsto narednim godinama očekuje daljne mere štednje.

Do sada je grčka vlada postigla sporazum o 9,5 milijardi evra smanjenja potrošnje od kojih će većina doći od smanjenja plata, penzija i socijalne skrbi. Atina takođe planira povišenje dobi za penzionisanje na 65 godina i rezove u vojnoj i zdravstvenoj potrošnji.

Samo 33 odsto ispitanika reklo je da misli da ove mere mogu da pomognu u rešavanju fiskalnih problema Grčke, dok je većina rekla kako su pesimistični u pogledu grčke budućnosti. Istraživanje je sprovedeno od 18. do 20 septembra, dok su vlada i inspektori iz Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a nastojali da izrade novi paket štednje.