Mlade udovice ne mogu da naslede penziju

Jedna udovica se nedavno požalila da je zbog promene uslova za primanje porodične penzije ostala bez ičega, jer u času kada joj je muž preminuo nije imala dovoljno godina da nasledi njegovu penziju. Pritom, kako kaže, ima decu iz prvog braka koja su još na redovnom školovanju a koju, kako se čini, neće imati od čega da školuje, jer drugih primanja nema, piše "Politika".

U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje kažu da po važećem zakonu, udovica stiče uslov za porodičnu penziju sa navršene 52 godine života. Ukoliko je u momentu smrti supružnika imala najmanje 45 godina, pravo na porodičnu penziju stiče kada navrši zakonom propisane godine života (52 godine i 2015. godini, 52 godine i šest meseci u 2016. godini, 53 godine u 2017. godini). Ukoliko je u momentu smrti supružnika bila mlađa od 45 godina života, ona nikada neće moći da ostvari pravo na porodičnu penziju, osim ako deca iz tog braka ostvare pravo na porodičnu penziju po smrti oca.

Nešto više izbora imaju udovice koje su se više puta udavale. One mogu da biraju od kog će muža da naslede porodičnu penziju. Recimo, kažu u PIO fondu, ukoliko je udovica ostvarila u prvom braku pravo na porodičnu penziju, pa se ponovo udala i po drugi put postala udovica, bez obzira na to da li ima ili nema decu, zadržava pravo na isplatu već ostvarene porodične penzije po smrti prvog supruga.

Međutim, bez obzira na broj sklopljenih brakova, odnosno broj preminulih supružnika, udovica može da ostvari pravo samo na jednu porodičnu penziju. Čak i ako udovica ispunjava uslove za dve ili više penzija, može da koristi samo jednu i to po sopstvenom izboru. Ako bi iznos porodične penzije po smrti drugog bračnog druga bio povoljniji, udovica može samo da se opredeli za tu penziju, ali nikako ne može da prima dve ili više penzija, bez obzira da li je u pitanju domaća ili mešovita (domaća ili inostrana prinadležnost).

Upitani kakva su prava udovica kojima su u drugom braku preminuli suprug primalac inostrane penzije, odnosno mogu li one da ostvare pravo na njihovu inostranu penziju s obzirom na to da već primaju porodičnu penziju od prvog supruga koja je u celini domaća, u PIO odgovaraju da o pravu na tu stranu porodičnu penziju odlučuje inostrani organ socijalnog osiguranja prema svojim propisima.

Ukoliko udovica stekne pravo na tu inostranu porodičnu penziju po smrti jednog supružnika, to ne utiče na isplatu porodične penzije koja je ostvarena u Srbiji po smrti drugog supružnika.

Nešto je drugačija situacija kada se radi o vanbračnim supružnicima, jer oni ne mogu da ostvare pravo na porodičnu penziju, nezavisno od toga koliko je trajala ta zajednica. Osnov za ostvarivanje prava na porodičnu penziju isključivo je bračna zajednica, za koju je u određenim okolnostima propisano da je morala da traje najmanje dve godine, ali da su supružnici imali zajedničko dete. Ovo pravilo ne važi za decu rođenu u vanbračnoj zajednici, koja su u svojim pravima potpuno izjednačena sa decom rođenom u braku.

Istovremeno, primaoci porodične penzije mogu da rade samo po ugovoru o delu i autorskom ugovoru. Od januara ove godine njima se neće obustavljati isplata penzije ako iznos te mesečne naknade ne prelazi najnižu osnovicu u osiguranju zaposlenih u momentu uplate doprinosu, zaključuju i Penzijskom fondu.