Vulin ubuduće kontroliše isplatu zarada u javnim preduzećima

Ministar rada i socijalne politike Aleksandar Vulin ubuduće će, uz ministra finansija, kontrolisati obračun i isplatu zarada u javnim preduzećima.

Bez Vulinovog potpisa neće biti isplaćene zarade u tim firmama, ali zaključkom Vlade Srbije od 23. aprila predviđeno je i da ministri preuzmu veću odgovornost za rad javnih preduzeća, onih koja su u njihovim resorima.

Ubuduće će oni, a ne direktori predlagati zapošljavanje novih ljudi u kompanijama u kojima je vlasnik država. Ministri će predlagati i propise koji se odnose na promene cena i tarifne sisteme. Tako će, na primer, zahtev za povećanje cene struje pripremiti ministar energetike, a ne direktor EPS-a Aleksandar Obradović.

U tome direktor Elektroprivrede Srbije ne vidi nikakav problem. "Poštujemo odluke, mere i preporuke Vlade i striktno sprovodimo sve što se odnosi na broj zaposlenih i isplate zarada. Kad usvajimo Plan finansijske konsolidacije EPS-a sve će biti pod lupom, ne samo Vlade već i međunarodnih institucija poput MMF i Svetske banke", kaže Obradović.

Upravo je kontrola sprovođenja dogovorenog sa MMF razlog da se Vlada odluči da toliko "pritegne" direktore javnih preduzeća, da se postavi pitanje ko će, zapravo, voditi javna preduzeća. V.d. generalnog direktora  Aerodroma "Nikola Tesla" Saša Vlaisavljević zakaže da se menadžment aerodroma trudi da napravi što bolji rezultat.

"U tom smislu i dosad dosledno primenjujemo sve odluke Vlade i u odnosu na njih organizujemo poslovanje", kaže Vlaisavljević.

Vulin je prošle godine poništio konkurs za projekte nevladinih organizacija kada se otkrilo da je novac trebalo da dobiju partijski simpatizeri i kadrovi, NVO koje su, očigledno, formirane upravo namenski za taj konkurs za koji je pripremljeno 1,8 miliona evra.

Mediji su pisali i da je Vulin, kao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, potrošio skoro milion evra iz budžeta na sigurnosne kamere u Zvečanu, kojih nema, niti ih je bilo. Nabavku kancelarijskog nameštaja i kompjutera za ustanove socijalne zaštite, vrednu 1,4 miliona evra, podelio je na više manjih nabavki i tako izbegao tender.