Javna i preduzeća u restrukturiranju kancer koji razara srpsku privredu

Vlada Srbije se poprilično hvališe boljim prošlogodišnjim pokazateljima naše makroekonomske politike, za trećinu smanjenim budžetskim deficitom, uvećanom kreditnom aktivnošću, većim privatnim investicijama, rastom BDP od 0,8 odsto.

Dublja analiza bi pokazala da je umanjenje deficita posledica drastičnog kresanja viših penzija, a rast BDP je varka jer se poredi sa 2014. Godinom kada su poplave smanjile BDP za 1,2 odsto, pa još nismo ni tamo gde smo bili dve sezone ranije.

Lagani izlazak Evropske unije iz recesije je pozitivno uticao i na dinamačnost naše privrede, otuda više privatnih ulaganja i uvećane potražnje preduzeća za bankarskim kreditima.

RTB Bor - gubitak pre spuštanja u jamu

Mada poboljšani, Srbija je po svakom od ovih parametara i dalje među 15- 20 najgorih država na svetu i pravo pitanje je šta je uzrok da Srbija ne može da ostvari razmah bar na nivou, takođe skromnog, balkanskog okruženja? Odgovor je isti već godinama: javna i preduzeća u restrukturiranju  kao kancer razaraju privredu, a potom i sve druge sfere srpskog društva. Jednostavno, prevelik deo budžeta, novca svih poreskih obveznika, odlazi u svojevrsne stranačke bastione, pa ne čudi da nedostaje za zdravstvo, nauku ili državne investicije u infrastukturu.

Cifre su neumoljive; gubitak ovih preduzeća je u prvih devet meseci protekle godine iznosio oko 1,18 milijardi evra, dok je privatni segment ostvario 130 miliona dobiti. Minusi se nadoknađuju iz budžeta, a tehnike grebanja za državni novac su svakim danom sve brojnije: direktne subvencije za Rudnike Resavica ili železnicu, davanje garancija Srbijagasu da se zadužuje, preuzimanje dugova EPS- a čak i kada država nije garantovala uzimanje kredita. U poslednje vreme su ranija neplaćanja obaveza prema državi zamenjeni preuzimanjem dugova od strane iste te države, dok je država i bez vidljive potrebe počela da naručuje, recimo kamione za vojsku.

Uspeli su i vapaji RTB "Bor" da država uloži 150 miliona evra u novu fabriku sumporne kiseline, pravdani procenom povoljnih kretanja cene na svetskom tržištu. Ali, berzanske turbulencije su teško razumljive i upućenijima od borskih direktora - manipulatora; cena bakra se za godinu dana sa 6.950 sunovratila na 4.260 dolara za tonu, pa borski rudari kopaju gubitak čim se spuste u jamu. Preko noći RTB "Bor" postaje najveći problem Vlade Srbije za koji je premijer i javno priznao da nema rešenje.

Zaštićeni kao beli medvedi

Čak i kada sa Pošta Srbije predstavlja kao uspešno javno preduzeće sa lanjskih 30 miliona evra profita, izostavlja se reći da su 26 miliona prihodovana iznajmljivanjem državnog poslovnog prostora drugom javnom preduzeću, Telekom Srbije. Umesto da ovaj novac ide direktno u budžet, "poštari " se njime kite, premda nije stečen nikakavom aktivnošću, pogotovo ne delatnošću iz njihovog delokruga.

Favorizovanja javnaša je poprimilo tolike razmere da je postalo nemoguće voditi odgovornu politiku, a ne angažovati se maksimalno na dovodjenje u red ovih firmi, što uključuje odlazak u stečaj većeg broja. Uostalom, od 17 preduzeća koja su do 31. maja pod zaštitom države, što znači da poverioci ne mogu da ih blokiraju, čak dvanaest ima gubitke znatno iznad vrednosti kapitala firme, pa je izvesno da među ovima mnoga mogu biti zadovoljna ako im opstanu samo najvitalniji pogoni.

Država je, u najmanju ruku, milostiva spram firmi u kojoj je svaka nova vlast pozapošljavala masu aktivista i na rukovodeće pozicije postavila svoje kadrove. Izrazita partijnost u poslovanju, a sve više u celoj strukturi preduzeća, je i bitan uzrok negativnog poslovanja.

Primer Galenike je upečatljiv: pre sedam godina država je prodavala zemunsku farmaceutsku kompaniju i tražila 200 miliona evra. Pod pritiskom sindikata i dela javnosti, odustaje se od prodaje, preduzeće se međustranačkim dogovorom dodeljuje na upravljanje SPS-u i danas ima preko 200 miliona evra gubitaka!

To nije, međutim, jedina novost s kraja prošle godine: država je preuzela 200 miliona evra dugova Srbijagasa , dok se za isti iznos EPS  zadužio radi prestrukturiranja, mada je i ove godine zabeležio gubitak od oko 45 miliona evra. Jasno, dug će, po prirodi stvari, vratiti država. Godinama se tvrdilo da je Petrohemija odlična firma, ali da ne može da radi u vreme visokih cena gasa. Od nedavno, ovom preduzeću se gas isporučuje po skoro dva i po puta nižoj ceni, 170 evra za 1.000 kubika, a iz Pančeva zahtevaju još 15 dolara popusta! Da li je cena gasa jedini problem?

Država zazire od reforme

Koliko država zazire od ozbiljnijeg reformisanja javnog sektora pokazuje i premer Telekoma. Nakon što je odustala od privatizacije, priznala je da preti opasnost da naš teleoperater ubrzano gubi vrednost, jer će u narednih četiri, pet godina morati ulagati u modernizaciju najmanje 170 do 220 miliona evra svake sezone. 

Čak i po dosta ulickanom završnom računu, Telekom je prošlu godinu završio sa 117 miliona evra dobiti. Nedovoljno za ulaganja, pa su najavljene oštre promene. Očekivalo se da firma do kapitala dođe iznošenjem dela akcija na berzu, međutim, ministar za privredu Sertić poručuje kako izlazak na berzu nije realan u narednih godinu dana.

I pravna regulativa je podređena interesima javnih preduzeća. Zavisno preduzeće čiji je osnivač javno preduzeće nije odgovorno državi, već sve račune polaže isključivo  osnivaču. Zakonodavac je favorizovanim firmama praktično iscrtao put kako da izigraju i samu državu!

Prema anketama Unije poslodavaca, zaposleni u javnim preduzećima u proseku dnevno rade tri i po, naspram sedam sati rada kod privatnika, pri čemu zaposleni ima za 50 odsto veću zaradu od kolege istih kvalifikacija na sličnom radnom mestu. Višak zaposlenih u ovom segmentu, u poređenju sa odgovarajućim firmama u zemljama sličnim našoj, je namanje 30, često i 65 odsto! To nije sve: pomoću Pojedinačnog kolektivnog ugovora, poboljšanjem spram minimalnih zakonskih prava, realna zarada se podiže za najmanje 25 odsto!

Nije teško zaključiti da su javna i preduzeća u restrukturiranju kancer u privrednom tkivu Srbije. I to ne od danas, već u podužem periodu. Dosadašnje vlade nisu ispoljavale nameru da reformišu ovaj segment, a ostaje da se vidi hoće li tim Aleksandra Vučića biti smeliji ili će se vladavina premijera iscrpljivati u upadljivom aktivitetu, ali sa još vidljivijim izostankom ozbiljnijih rezultata.

Autor: Živan Lazić