Firme gubitaši tuđim milionima sponzorišu klubove

Svega nekoliko preduzeća koja su na republičkom budžetu, a koje je radeći na izveštaju u obzir uzeo Savet za borbu protiv korupcije, potrošilo je u periodu od četiri godine milione evra na sponzorske ugovore i donacije sportskim klubovima ili savezima. Problem je to što većina njih nema potrebu da se na taj način promoviše, jer u poslu kojim se bave gotovo da nemaju konkurenciju. To ih, međutim, nije sprečilo da troše novac iz državnog budžeta.

Tako je, na primer, Srpska banka u većinskom državnom vlasništvu, u periodu od tri godine sponzorisala Fudbalski klub Radnički iz Niša, košarkaški klub Crvena zvezda, ali i Veslački savez, Džudo i Sambo akademiju i za sve njih izdvojila više od 50 miliona dinara. Najviše je u 2013. izdvojeno za sponzorisanje košarkaša iz Crvene zvezde, čak 26,5 miliona dinara. Naredne godine Srpska banka je za isti klub izdvojila 6,7 miliona dinara, navodi se između ostalog u izveštaju vladinog Saveta za borbu protiv korupcije.

Kompanija Galenika maja 2012. postala je generalni sponzor ženskog košarkaškog kluba Partizan iz Beograda, a ugovor je bio vredan 25 miliona dinara, bez PDV-a. Kako se navodi u izveštaju Saveta, ugovor je potpisan u cilju "razvoja kluba, pokrivanja dela troškova takmičenja u Jadranskoj ligi i Fiba Kupu Evrope, unapređenju i razvoju svih sportskih aktivnosti kluba u takmičarskoj sezoni 2011/2012".

Jedna od najvećih državnih kompanija, EPS, u periodu od 2011. do 2014, kako se ističe u izveštaju, bila je sponzor mnogobojnim sportskim savezima, od odbojkaškog, košarkaškog, rukometnog, atletskog, vaterpolo, Olimpijskog komiteta i Paraolimpijskog. EPS je finansirao i šahovske saveze, streljački, ali i Beogradski maraton, plivače, kajakaše i ronioce. Za sve te sponzorske aktivnosti Elektroprivreda je za tri godine izdvojila više od 253 miliona dinara ili više od 2,1 miliona evra.

Uprkos tome što se nalazi u teškoj finansijskoj situaciji i u restrukturiranju Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Resavica je tokom 2013. i 2014. dalo više od pola miliona dinara na razne sponzorske ugovore sa sportskim klubovima. Najveću cifru od 100.000 dinara dobio je pre dve godine Ženski odbojkaški klub "Ušće".

Šarenolikošću sponzorskih ugovora može da se pohvali i komunalno preduzeće "Vodovod i kanalizacija Naissus" iz Niša. Ovo javno preduzeće je tokom 2013. i 2014. doniralo više stotina hiljada dinara sindikatima, za učešće na sportskim igrama, ali i za pokrivanje troškova nekoliko manifestacija. Novčana sredstva, kako se ističe u izveštaju Saveta, od Naissusa dobili su Sportsko društvo VIK 310.000 dinara, 205.000 dinara pripalo je Vaterpolo klubu Nais, Tekvondo klub Asteriks, Plesni klub Bum 018 i RK Železničar dobili su po 90.000 dinara, a Klub američkog fudbala Imperatori 80.000 dinara. To preduzeće je izdvajalo novac i za šah, bodi bilding klub, rotari klub, planinare, rukometaše, fudbalere, ali su to uglavnom bile svote ne veće od 500 evra.

U obrazloženju Saveta piše da sponzorisanje ili doniranje u korist sportskih klubova i aktivnosti sportskih saveza predstavlja direktan oblik promocije javnih preduzeća i zavisnih privrednih društava u državnom vlasništvu. "Ne postoje javno objavljeni kriterijumi za dodelu sredstava, niti postoji opravdani ekonomski interes zbog koga bi bilo koje državno preduzeće sponzorisalo sportske aktivnosti. Takođe, ne postoji jedinstven registar putem kog bi javnost mogla da stekne uvid u to koje sve institucije javnog sektora, pod kojim uslovima i u kom obimu se pojavljuju kao sponzori sportskih klubova u toku fiskalne godine", navodi se u zaključku Saveta za borbu protiv korupcije, a prenosi "Danas".

Donacije i sponzorstva za sportske aktivnosti realizuju se na osnovu odluka organa upravljanja u preduzećima, a koji uglavnom dolaze, kako se ističe u izveštaju Saveta, na predlog političkih stranaka, dok novac odlazi sportskim klubovima koji su takođe pod kontrolom funkcionera određenih političkih stranaka. Savet navodi kako javna preduzeća imaju dominantan položaj na tržištu i da ne postoji objektivna potreba za medijskom promocijom njihovog poslovanje kroz finansiranje sportskih aktivnosti. Posebno problematično, smatraju u Savetu, jeste to što se kao sponzori i donatori sportskih aktivnosti pojavljuju državna preduzeća koja istovremeno koriste državne subvencije i beleže gubitke u redovnom poslovanju.

Autor: Danas