Poslednji dinar se daje na klađenje

Nemoguće je reći koliko tačno ljudi posećuje kladionice i u njima traži sreću, ali upućeni procenjuju da najmanje milion ljudi u Srbiji bar jednom nedeljno popuni tiket.

Prosečan igrač koji se kladi na sportske rezultate je muškarac, ima od 25 do 40 godina, zaposlen je, ima završenu srednju školu ili fakultet, a njegova prosečna uplata po tiketu je između 20 i 200 dinara. I nekoliko puta nedeljno okušava sreću u kladionici. Najčešće gubi, a ako nije baš srećan, onda je zadovoljan i kada je na nuli.

Sociolog Dragan Koković objašnjava da je kladionica prvenstveno velika strast. - Mnogi procvat kladionica povezuju s ekonomskom situacijom u zemlji, ali čak i u zemljama koje su razvijene ljudi su opsednuti kockom. To je delatnost u kojoj ljudi ne traže da nešto postignu svojim radom, nego se nadaju da će im sudbina biti naklonjena, a usput se zabavljaju. Ono što kladionicu odvaja od ostalih vrsta igara na sreću je to što oni koji uplaćuju tikete imaju osećaj da nije baš sve prepušteno sudbini, jer oni tu koriste i neka znanja o sportu - objašnjava Koković.

Ipak, on ističe da se u strategiji preživljavanja igre na sreću drugačije tumače. - Kod nas klađenje često nije samo zabava, nego nada ljudi da će jednim tiketom rešiti svoje egzistencijalne probleme. Opasno je kada su u pitanju mladi ljudi i kada jureći veliki dobitak upadnu u dugove, jer tada to postaje zavisnost, a oni počinju da pozajmljuju novac, da kradu, pa mnogi završe na odvikavanju - objašjava Koković.

U Udruženju priređivača igara na sreću kažu da teorija po kojoj ekonomska kriza dovodi do ekspanzije igara na sreću nije tačna i da je od početka ekonomske krize promet pao za oko 25 odsto.

Koliko novca prođe kroz njih, poslovna je tajna o kojoj vlasnici ne pričaju. Ipak, čista dobit samo tri najveće kladionice (koje, doduše, u većini svojih objekata imaju i automate za igru na sreću) u 2014. godini iznosila je oko 1,2 milijarde dinara, odnosno oko deset miliona evra.

Autor: Blic