Kakav je nadzor osuđenih na psihijatrijsko lečenje?

Čak i kada je policiji prijavljena sumnja da je počinio novo krivično delo, policija nema obavezu da o tome obavesti sud koji je nadležan za nadzor izvršenja presude. Jedino je bolnica obavezna da dva puta godišnje izveštava sud, ali samo o efektima lečenja.

"Mislim da bi bilo neophodno da se zakon prilagodi, da i drugi organi osim bolnice imaju obavezu da obaveste sud da je lice kome je izrečena mera obaveznog prihijatrijskog lečanja na slobodi, opasno po svoju okolinu, da se protiv njega vodi istraga", kaže za Insajder.net Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Lečenje svakog pojedinca jeste lični podatak, ali i bez ulaženja u zdravstveno stanje za bezbednost građana je važno da li se sudska odluka, koja nalaže lečenje, sprovodi. Svaki put kada se dogodi neko ozbiljnije krivično delo cela javnost biva šokirana činjenicom da je počinilac imao krivične prijave i da je bio upućivan na lečenje.

Poslednji primer pretnji upućenih direktorki Centra za evroatlantske studije Jeleni Milić otvorio je pitanje pravne praznine u zakonu. Milić je prošle nedelje dobila policijsko obezbeđenje zbog procene da joj je bezbednost ugrožena.

Ona je u intervjuu "Blicu" navela da je čovek koji joj preti već poznat policiji, da ga je ona prijavila i da se radi o Nemanji Ristiću, osuđenom zbog pretnji republičkoj tužiteljki Zagorki Dolovac, bivšem ambasadoru SAD Majklu Kirbiju i glavnom uredniku B92 Veranu Matiću. Samo tri meseca nakon presude isti čovek se u maskirnoj uniformi pojavio na skupu Policijskog sindikata i to kao član desničarske organizacije Zavetnici.

U presudi, sud je odredio da ako Ristić napusti lečenje ili ponovi uznemirujuće krivično delo mora biti vraćen u psihijatrijsku ustanovu na lečenje. Tužilaštvo je smatralo da je lečenje do tri godine, na koliko je optuženi osuđen adekvatno, ali da je trebalo razmotriti da on bude u ustanovi zatvorenog tipa.

Zbog pravne praznine, pitanje je da li će, ko i kada obavestiti sud o najnovijim pretnjama koje je osuđeni upućivao.

U bolnici Laza Lazarević je objašnjeno da sud dva ili tri puta godišnje proverava da li se osuđenji na meri psihijatrijskog lečenja sa slobode zaista i leči.

"I u tom izveštaju navodimo kakvi su rezultati postignuti u lečenju", kaže za Insajder.net Zoran Đurić, načelnik Odseka za medicinske mere psihijatrijskog lečenja. "Takve osobe se najmanje jednom mesečno javljaju na lečenje".

Đurić navodi i da ne zna za slučaj Nemanje Ristića.

Autor: insajder.net