Korumpirane i uplašene sudije odgovaraju svakoj vlasti

To su potvrdili godišnji izveštaj Stejt departmenta za 2015. godinu i izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije. Prema Stejt departmentu, iako je nezavisno sudstvo garantovano Ustavom, srpski sudovi su i dalje podložni korupciji i političkom uticaju. Ono što još više poražava je podatak do kojeg je došao Savet za borbu korupcije, a to je da svaki četvrti sudija, odnosno čak 25 odsto njih smatra da su njihove kolege korumpirane.

Kako onda "običan" građanin Srbije može da se osloni na srpsko pravosuđe, ako ni sudije same sebi ne veruju?

Netransparentnost rada, neujednačenost sudske prakse, predugi ili prekratki i nepotpuni sudski postupci samo su neki od razloga koji stvaraju sliku nepouzdanog i veoma pristrasnog sudstva, koje svoje odluke donosi takoreći "kako vetar duva". Često se u medijima unapred osude počinioci nekog dela i licitiraju potencijalne kazne, a to na kraju sve pogoršaju sami političari i visoki funkcioneri MUP-a, koji umesto da ostanu nepristrasni i rade svoj posao, preko medija prenose poruke u kojima unapred označavaju krivce. Na taj način poručuju sudovima i tužilaštvima šta u određenim postupcima treba da rade.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević i sama priznaje da pritisci na sudstvo postoje.

"Pritisci svakako postoje, a manje opasni su oni koji su vidljivi. Vidljivi su oni koji dolaze od političara putem medija i pritisci od samih medija, a da li na medije neko utiče ili ne, to nije uvek jasno. Kada god neki visoki funkcioner izjavi da u nekim radnjama nema krivičnog dela, to je očit pritisak, i to ne samo na sud, već i na tužioca. Jer ako je premijer rekao da nema krivičnog dela, kako sada taj tužilac koji je nadležan da ispita šta se desilo i da li ima krivičnog dela, da kaže da je premijer pogrešio i da krivičnog dela ima. U takvoj situaciji i tužilac i sud osećaju pritisak jer znaju da će verovatno trpeti neke posledice ukoliko kažu suprotno od političara. Takvih izjava imate praktično svakodnevno. Svaki političar nalazi za shodno da procenjuje da li je nešto krivično delo“, navodi Boljevićeva za 021.rs.

Predsednica Društva Srbije Dragana Boljević

Boljevićeva dodaje da su to manje opasni pritisci jer su očigledni. Prema njenim rečima, ono što je mnogo opasnije je indirektan pritisak koji se često ni ne prepoznaje kao takav.

"Primer toga je zahtev za što bržom presudom. Političari kažu: "Nama treba brza pravda, nama treba efikasna pravda, itd..." Naravno, niko ne kaže da postupak mora da traje dugo. Međutim, takva situacija zapravo dovodi do toga se preko kolena podižu optužnice koje nisu dovoljno potkrepljene, istraga nije dobro obavljena, pa nije ni čudo što dolazi do oslobađajućih presuda. Takođe, ni sudije se ne udubljuju u predmete, i donose presude koje stranke vide kao nepravične, što je opravdano“, ističe ona.

Kada se govori o nezavisnosti sudstva, glavni i odgovorni urednik portala KRIK Stevan Dojčinović smatra da u Srbiji zapravo takvo sudstvo nikad nije postojalo.

"Uopšte nije upitno da li postoje pritisci na sudstvo. To je nešto što postoji decenijama unazad i što je kod nas zapravo utemeljeno. To je osnova rada pravosuđa u Srbiji, koje uvek nastoji da bude lojalno političarima na vlasti“, navodi Dojčinović.

Izvršna i zakonodavna vlast na više načina utiču na sudstvo i tužioce. Prema rečima Dragane Boljević, postoje Ustavom ustanovljena tela, kao što su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, u čijim redovima su predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti.

"U oba ova tela od 11 članova jedan član je ministar pravde, a drugi je Skupštinskog odbora za pravosuđe. Ta tela imaju ustavnu ulogu da budu nezavisna i samostalna. Ta tela biraju sudije, predlažu tužioce, odlučuju o napredovanju sudija, i donose druge važne odluke. Međutim, s obzirom da su političari u njima, ona nikako ne mogu da budu nezavisna“, kaže Boljevićeva.

U "vrzinom kolu" pritisaka, veliku ulogu imaju tabloidi.

"Pritisak na sudstvo je najvidljiviji u tabloidima.. Više nije nužno da političar mora direktno da pozove sudiju i da ga pritiska da donese određenu presudu. Na primer, imali smo slučaj sudije Vladimira Vučinića gde tačno može da se rekonstruiše kako je pritisak išao preko predsednika suda. To spada u veća suđenja. Kod manjih, to ne mora da ide na takav način, već je sasvim dovoljno da političari javno iznesu svoj stav o određenim procesima, mediji to prenesu, posebno tablidi, i na taj način se osude ljudi koje su političari optužili. Nakon toga, sudije bez nekog direktnog pritiska, ali iz straha, donose određene odluke“, kaže Dojčinović.

Urednik portala KRIK Stevan Dojčinović

Sa ovim se slaže i direktor Komiteta za ljudska prava Jukom Milan Antonijević koji ističe da je u izveštavanju medija o sudskim procesima previše senzacionalizma i neistina.

"Ono što se dešava u medijima trebalo bi da bude u skladu sa zakonom, odnosno mora se poštovati pretpostavka nevinosti. Međutim, to u Srbiji nije slučaj. Kvalitet izveštavanja o postupcima je veoma loš, i često ono ne odražava ono što se stvarno dešavalo u sudnici. Previše je senzacionalizma i neprofesionalnosti", ocenjuje Antonijević za 021.

Stevan Dojčinović dodaje da je evidentno da se određeni procesi u Srbiji zbog svoje političke pozadine odrađuju traljavo, na brzaka ili odugovlače kako bi slučaj zastareo.

"Svi ljudi koji su bliski vlasti, finansijeri vladajuće partije, odnosno gomila kontroverznih biznismena i kriminalaca, na neki način su povlašćeni, što se jasno vidi, jer su odluke koje sudije donose potpuno nenormalne. Ako pogledamo kako su se završila suđenja Stanku Subotiću, Luki Bojoviću i sličnim likovima, i ako analiziramo same presude, jasno se vidi da tu nešto nije u redu“, tvrdi Dojčinović.

Antonijević smatra da je zastarevanje slučaja jasan znak da u pravosuđu nešto ne valja.

"Postupci koje pravosuđe pusti da zastare su signal da nešto nije u redu u celom sistemu. Zastarelost je nešto što pokazuje grešku u sistemu, što predstavlja nemar, i nameru da se protiv određene kategorije ljudi ne vode postupci“, kaže Antonijević.

U godišnjem izveštaju Zaštitnika građana Saše Jankovića, navodi se kako postoji "snažna percepcija da su sudska i tužilačka funkcija pod snažnim uticajem političke vlasti". Zaštitnik građana kao primer navodi bivšeg predsednika Specijalnog suda u Beogradu Vladimira Vučinića koji je predsedavao sudskim većem u postupku protiv Miroslava Miškovića. Nakon odluke da privremeno vrati pasoš Miškoviću, Vučinić je doživeo brojne pritiske, zbog čega je na kraju prešao u advokate. Vučinić kaže da smatra da je njegova odluka bila ispravna i da stoji iza onog što je uradio.

"Da bi odluka sudije zaista bila objektivna, stručna i nezavisna, on ne sme da ima nikakve želje ili očekivanja. Međutim, ako vas bombarduju određenim vestima, sudija je unapred svestan da njegova odluka može da proizvede neke negativne posledice po njega samog. Moja odluka je bila u pravcu opšteg interesa. Ja sam bio siguran i još uvek sam, da je odluka da mu vratim pasoš doneta u skladu sa zakonom. Pre svega postoji pretpostavka nevinosti. Sudija mora da proceni i da stane iza svoje odluke. Svaki uticaj na sudiju u vršenju njegove funkcije je zabranjen, a sudija je dužan da u svakoj prilici opravda i održava poverenje u svoju nepristrasnost i nezavisnost. Onog momenta kada sam ja osetio da je to dovedeno u pitanje, bio sam dužan da reagujem onako kako sam reagovao", navodi Vučinić za 021.

On dodaje da se i druge sudije verovatno često nađu u sličnoj situaciji u kojoj je bio on, ali da ne reaguju jer se plaše posledica. Koordinator Inicijative mladih za ljudska prava Ivan Đurić kaže za 021 da postoje sudski procesi koji su politički jako važni, a upravo takav proces je bio suđenje Miroslavu Miškoviću.

"Politička važnost koja je data tom predmetu predstavlja pritisak na sud, uz sve ono što se kasnije događalo sa sudijom Vučinićem, odnosno šta mu se dogodilo kada je Miškoviću vratio pasoš. Na osnovu njegovog primera čini se da se svakom sudiji koji pokaže da je iole samostalan, odmah takoreći "seku krila" kao upozorenje drugim sudijama. Opet, to je nešto što dugo postoji, i toga je bilo sa svakom vlašću koja je htela da pokaže koliko je jaka u odnosu na sudstvo“, kaže Đurić.

Koordinator Inicijative mladih za ljudska prava Ivan Đurić

Direktor Jukoma Milan Antonijević kaže da je ovaj slučaj pokazao sve slabosti našeg pravosudnog sistema.

"Slučaj sudije Vučinića se loše završio jer je on napustio pravosuđe i odlučio da njegova profesija, odnosno neko ko profesionalno postupa, ne treba da bude tako loše tretiran i izložen takvim pritiscima. Njegov slučaj je pokazao sve slabosti sistema, odnosno da je moguće voditi kampanju protiv određenih sudija, staviti ih u veoma ružan kontekst i time im potpuno oduzeti mogućnost da na adekvatan način postupaju. U njegovom slučaju se nije radilo samo o hrabrosti već i o integritetu, jer je on odlučio da sačuva dostojanstvo profesije, da otvoreno govori o svim pitanjima, koliko god je to bilo nepoželjno. Nažalost, u njegovom slučaju se pokazalo da je pritisak bio prevelik“, kaže Antonijević.

Da bi Srbija ušla u Evropsku uniju, između ostalog treba da zadovolji određene standarde koje propisuje poglavlje 23. Dragana Boljević smatra da je dobro što ovo poglavlje postoji, ali da bi bilo bolje da je ono otvoreno mnogo ranije jer bi nas to nateralo da se više bavimo poboljšanjem situacije.

"Zaista mislim da je pitanje otvaranja poglavlja s jedne strane političko pitanje, zbog čega sam kivna na Evropsku uniju što joj je toliko trebalo da otvori poglavlja. S druge strane, nas niko ne sprečava da te evropske standarde sami primenjujemo. Da li ćemo to uraditi ili ćemo biti kolateralna šteta jednog nedostojnog dogovora između našeg Ministarstva pravde i EU birokratije, gde oni samo čekiraju šta je urađeno čisto pro-forme radi, a u suštinu se ne udubljuju, mi to ne znamo“, kaže Boljević.

Koja su rešenja?

Advokat i bivši sudija Specijalnog suda u Beogradu Vladimir Vučinić smatra da i dalje treba da težimo nezavisnom sudstvu.

"Treba težiti nezavisnom sudstvu. Opet, to je ideal koji nije dostignut ni u mnogo razvijenijim zemljama, niti će ikada i biti. Treba težiti povratku struci, odnosno objektivnom posmatranju i vrednovanju nečijeg rada, da ljudi koji rade svoj posao ne strepe šta će se dogoditi ako se nekome ne dopadne njihova odluka“, smatra Vučinić.

Sa njime se slaže i predsednica Društva sudija Srbije, s tim da ističe da sudije moraju da se ostave na miru kako bi valjano radile svoj posao.

"Mi pre svega moramo da shvatimo da je nezavisno sudstvo potreba svih građana ove države, a ne luksuz koji sudije traže za sebe. Moramo da kažemo političarima da ostave sudije na miru, da ih puste da rade svoj posao“, ističe Dragan Boljević.

Koordinator Inicijative mladih za ljudska prava Ivan Đurić navodi šta je neophodno kako bi srpsko sudstvo bilo nezavisno.

"Prvo su neophodne izmene Ustava Srbije koje će omogućiti potpunu nezavisnost pravosudne od izvršne vlasti. Takođe, važno je da nosioci sudijske funkcije sami pronađu snagu da prestanu da se oslanjaju na izvršnu i političku vlast. Sudije treba da budu naš oslonac u vladavini prava i da znamo da će zakon biti poštovan i da ćemo pred zakonom svi biti jednaki. Da bi sudije to zaista mogle da urade, a da i sutra znaju da im neće biti ugrožen posao, mora da postoji nezavisnost od političara“, navodi Đurić.

Milan Antonijević ocenjuje da je reforma pravosuđa proces koji mora da traje dugi niz godina kako bi bio urađen na pravi način.

"Reforma pravosuđa ne može biti urađena preko noći, ona mora da traje dugi niz godina. Kada pogledamo naš pristupni put u EU i ono što se ranije dešavalo sa nekim drugim članicama kao što je, na primer, Hrvatska, gde je taj proces veoma kratko trajao, EU je naučila lekciju. Sve što je u vezi sa poglavljem 23 će se proveravati duži niz godina, videće se da li se zaista poštuje sve ono što je doneto od zakona, i na taj način će reforma stvarno dati rezultate“, kaže Antonijević.

Direktor Jukoma Milan Antonijević

S druge strane, Stevan Dojčinović iz KRIK-a smatra da se sudstvo u Srbiji samo neće pomeriti s mrtve tačke, a malo je verovatno da će se to desiti i zarad članstva u Evropskoj uniji.

"Reforma sudstva je kompleksno pitanje. Pre svega, treba uraditi ozbiljnu analizu toga šta se dešava u sferi pravosuđa. Moramo da znamo zašto neka suđenja traju sto godina, zašto su neka okončana oslobađajućom presudom... Tek kad uradimo takvu analizu i ustanovimo šta je najveći problem u sudstvu, odnosno da li su to korupcija, politički pritisci, nekompetentne sudije ili loši tužioci, tek onda može da se počne sa ozbiljnim radom. Trenutno ne vidim da se na tom polju išta pozitivno dešava, tako da ćemo ostati tu gde smo sad. Previše se oslanjamo na to šta će nam doneti EU i proces pridruživanja“, zaključuje Dojčinović.

Član 1 i član 3 našeg Ustava kažu da je Republika Srbija država koja počiva na vladavini prava. Naša zemlja ima pravni poredak, ali ima i praksu koja odstupa od svega toga. Pogrešna sudska praksa je rezultat stanja svesti, mentaliteta i duboko ukorenjenog načina ponašanja koji je na našem tlu prisutan decenijama. Prema svemu sudeći, biće potrebne decenije da se takva praksa iskoreni, ako se to ikada i desi.

Ovaj tekst je proizveden pod projektom "Mreža 21", finansiranim od strane EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.