Formira se centralni registar "porodičnih" nasilnika

Centralna evidencija o slučajevima nasilja u porodici u kojoj će se naći ne samo svi procesuirani (okrivljeni), već i oni koji su "samo" prijavljeni za neki oblik nasilništva i zaštitne mere koje su im izrečene u postupku.

Cilj tih evidencija, koje su predviđene Nacrtom zakona o sprečavanju nasilja u porodici je da niko neće moći da se brani pred sudom da je prvi put izvršio nasilje ili da ga nije izvršio uopšte, kažu u Ministarstvu pravde, koje će uskoro vladi predložiti ovaj zakon radi usvajanja.

Naime, u Nacrtu zakona koji je objavljen na sajtu Ministarstva pravde, predviđena je obaveza nadležne policijske uprave da vodi evidencije o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici, određivanju i sprovođenju hitnih mera i mera zaštite od nasilja u porodici propisanih Porodičnim zakonom. Policija će tako biti dužna da evidentira podatke o učesnicima prijavljenog događaja događaja i svim drugim relevantnim okolnostima, zatim podatke o mogućem učiniocu nasilja, o proceni rizika, o odredivanju hitnih mera ili mera, njihovom produženju i sprovođenju.

Nadležni sud je prema Nacrtu zakona takođe dužan je da vodi evidenciju o hitnim merama koje je produžio i merama zaštite od nasilja u porodici propisanih Porodičnim zakonom. I Nadležno javno tužilaštvo biće dužno da vodi evidenciju o produženju hitnih mera i zahtevu za izricanje mera zaštite od nasilja u porodici propisanih Porodičnim zakonom, dok će nadležni centar za socijalni rad biti dužan da vodi evidenciju o sprovođenju individualnih programa zaštite žrtve.

Pomenute evidencije vodiće se u Republičkom javnom tužilaštvu u elektronskom obliku i činiće Centralnu evidenciju o slučajevima nasilja u porodici. Pristup svim podacima iz Centralne evidencije imati samo zamenik javnog tužioca, dok će ostali organi imati pristup pomenutim evidencijama - svako prema svojoj nadležnosti.

Budući Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji bi trebalo da bude usvojen na jednoj od sednica jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije, uvešće obavezu policije da izađe na lice mesta istog trenutka kada dobije prijavu od bilo koga da je izvršeno nasilje u porodici, da spreči nasilje i napravi procenu rizika da li to nasilje može da eskalira.

U skladu sa tom procenom, policija bi trebalo da gotovo obavezno udalji nasilnika, a imaće i mogućnost da ga uhapsi (odredi mu zadržavanje od 48 sati). Policija treba o toj meri odmah da obavesti javnog tužioca, koji će u roku od 24 sata predložiti sudu određene mere da se, na primer, nasilnik udalji iz stana ili da mu se zabrani prilaženje žrtvi ili žrtvama, a može i da pokrene i krivični postupak.

Javni tužilac ima rok za predlaganje mera od 24 sata od hapšenja nasilnika, a sud je dužan da donese odluku o merama u roku od naredna 24 sata, odnosno dok nasilniku traje takozvani policijski pritvor od 48 sati. Ako sud nasilniku ne odredi pritvor i on bude pušten na slobodu uz neku od mera zabrane, ali ih potom prekrši, tako što se približi žrtvi ili se vrati u stan odakle je privremeno iseljen, policija može opet odmah da ga uhapsi i odvede kod sudije za prekršaje.

Sudija za prekršaje može da nasilniku izrekne kaznu od 60 dana zatvora, koja se odmah izvršava, što znači da iako nasilnik uloži žalbu na odluku sudije, ona neće odložiti izvršenje prekršajne zatvorske kazne. Ovim putem se onemogućava nasilnik da na bilo koji način priđe žrtvi i uznemirava je sve dok krivični ili građanski postupak ne bude završen.