Menu 021

Prase se ne goji uoči Božića, gde su srpski ledolomci

Aktuelne nevolje sa ledenim čepovima pokazuju ne samo koliko mnogo je potencijalnih "čvorišta" na 588 kilometara dugom toku Dunava kroz Srbiju, već i nesposobnost države da osmisli odbranu od santi i omogući plovidbu.
Info 18.01.2017. | 09:01 > 09:03

Piše: Živan Lazić

Posle aktuelnih problema sa ledostajima i ledohodima, postaje jasno da je Srbiji neophodno da ima ledolomce. Ove zime bismo bili plavljeni da nije bilo mađarskih ledolomaca, čija pomoć nadmašuje obaveze iz međudržavnog sporazuma.

Studija od pre 35 godina predlaže tri para brodova koji lome led, a i januarsko iskustvo potvrđuje procenu. Nemojmo zaboraviti da pored Dunava, led preti i sa 206 km dugog toka Save, odnosno 164 km toka Tise. Premreženi smo rekama i kanalima i to bi trebalo da bude naše bogatstvo, a ne samo zimska briga.

Podsetimo, tokom socijalističkih vremena na našem delu Dunava je bilo čak devet ledolomaca, po tri u preduzećima "Heroj Pinki" i "Jugoslovensko rečno brodarstvo", te u "Elektroprivredi Srbije", zarad odbrane hidroelektrane "Đerdap". I pored toga, bilo je zima kada nam je dodatno trebala pomoć severnog suseda, dok na Dunavu između dve đerdapske hidroelektrane dejstvuje rumunski ledolomac "Golijat".

Moć kao varka

Naši brodari su nam izgledali moćno, sa brojnim i raznovrsnim, istina uočljivo starijim, plovnim parkom. Bila je to varka.

Plovidba Dunavom bila je po frekfentnosti jedva trećine od saobraćaja u prvoj polovini prošlog veka, a pravo plovidbe imali su samo brodari iz pribrežnih dunavskih zemalja. Bio je to izraz hladnoratovske logike, pravno verifikovan kroz Bratislavsku konvenciju.

Bez ozbiljnije konkurencije, naši brodari su se oslonili na vađenje i transport šljunka i peska kao najčešću rabotu, u manjoj meri na izvoz agranih proizvoda, uvoz naftnih derivata i đubriva. Posle pada Berlinskog zida i tektonskih političkih promena pre četvrt veka, Dunav se otvara za sve brodare, a belgijski, norveški i ponajviše holandski rasturili su kompanije iz zemalja sa dunavskom obalom.

U procesu urušavanja brodari su sužavali aktivnost, gubili poslove i na kraju i ledolomce.

Knjiga spala na jedno slovo

Danas Srbija, tačnije EPS, ima samo jednog, "Greben", i njime su pokušava regulisati led na Dunavu u zoni Beograda. Imao je delimičnih uspeha, potom je vraćen u matičnu luku Golubac, pošto je postajalo kritično i sve bliže Đerdapu.

Dok su snažni potiskivači "Sloga" i "Topola" pokušavali da drobljenjem tankog leda pomognu, ledolomci "Čakor" i "Vučevo" očerupani za najvažniju opremu, bez temeljnog remonta neupotrebljivi, i pod hipotekom zarad namirivanja dugova matične kompanije, čamili su na pristanu nekada ugledne novosadske brodarske kuće.

JRB je odavno tri svoja ledolomca iseklo u staro gvožđe, EPS prestarog "Deli Jovana", na "Petrovaradinu" i "Boru" su demontirani vibratori i preoblikovani su u obične potiskivače. Tako knjiga spade na jedno slovo.

Svakako da ledolomci nedostaju Srbiji. Ali da bi njihov rad bio i efikasan i ekonomski racionalan neophodne su i snažne brodarske kompanije, profitno orijentisane, u kojima bi ovi brodovi bili tek sasvim manji segment ukupnog plovnog parka, sa aktivnošću tokom zime, najčešće tek petnaestak dana, a pojedinih zima i nema potrebe za njihovim angažmanom. Država bi plaćala ne samo njihovu direktnu aktivnost u borbi sa ledenim santama, već i održavanje neophodne opreme, specifičnu obuku članova posade. Tu bi se uloga države završavala.

Država loš vlasnik

Kako bismo bili uspešni u borbi protiv ledostaja i ledohoda nužno je isključiti državu kao operativca u ovom poslu, što će reći i državu kao vlasnika ledolomaca. Jer, kada malo dublje promislimo, shvatamo da su naše brodarske kompanije, sa časnim izuzecima među kojima je i novosadski "Heroj Pinki", propale baš zato što su se u poslovima previše orijetisale na rad za državne potrebe, a i sistem društvene svojine je teško razlučiv od državnog vlasništva i upravljanja. Sa propašću kompanija nestali su i ledolomci.

Drugim rečima, ukoliko nemamo snažnih i profitblnih brodara, efekat rada ledolomaca biće iz godinu u godinu sve slabiji, poslovanje sve negativnije. Locirani u nekom od državnih preduzeća ili institucija, ne daj Bože u okviru Sektora za vanredne događaje za šta ovih dana ima zalaganja, brzo bi postali preskupi u eksploataciji i ceo koncept odbrane od leda došao bi u pitanje.

Podstaći privatna ulaganja

Pravi potez države bio bi da podstakne razvoj ovo malo preostalih domaćih brodara. Dovoljno je samo da donese saobraćajnu strategiju i počne podsticati privatna ulaganja u rečni transport i prevoz.

Privreda Vojvodine, sa mnogo kabastih roba za koje je transport vodom i po pet puta jeftiniji nego na drugi način, brzo bi postala interesantna i ulagačima u brodovlje, a razvojem kompanije brzo bi se obuhvatila i delatnost odbrane od santi leda.

Uloga države bi bila samo u osmišljavanju opšteg koncepta upravljanja rekama, uključujući i plan prevazilaženja uvek mogućih zimskih nevolja.

Autor: 021.rs/foto: M. Sovilj (N1)
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Pers
    21.01.2017 08:53
    Država mora obezbediti.
    Problem ledolomaca je što se radi o ulaganju u mašine koje se koriste svakih 3-4 godine po najviše mesec dana . Takvi brodovi su neisplativi bilo kojem privatniku. Niko neće uložiti novac u mašinu koju mora održavati, a donosi dobit svake 3 ili 4 godine. Neke stvari od javnog značaja, država mora zadržati pod svojom kapom, ma kako to nekim liberalima zvučalo jeretički.
  • Podbarac
    20.01.2017 12:35
    Nikako privatniku !!!
    Da l' se neko seća restrikcija struje u Kaliforniji pre neku godinu?
    E pa još uvek traju - neko je zarad ekologije udario namet na termoelektrane i nuklearke. I odjednom krenule restrikcije! Da čovek ne veruje - 21. vek, u Kaliforniji restrikcije struje ko kod nas 90-tih...
    Zašto? Jer su sve elektrane privatne, kao i tržište i distribuciju, a privatnika interesuje samo dobit! Fučka im se za interes države ili građana. Kad se stekne koja milijarda i ostari, onda krenu da se peru od alavosti, pa se po malo se kao donira. Karnegi, Rokefeler, Gejts... Ali, džaba dreka - mleko se već prosulo!

    Ovim Borovici i pajtašima su ledolomci bili samo teret. Kupili su ih jer su išli u paketu sa bagerima za šljunak, a tu je zarada. Privatnik nema interesa za ledolomce, sem ako ne drži otvoren put za rudnik ili naftu.
    Zato ih je batalio i ostavio da trunu. Ta jedna barža šljunka vredi koliko jedan ledolomac! A šljunak je posuo kroz "Vojvodina put" i gde već ne - kolko je otšlo samo na auto-put BG-NS-SU?
    I to što su prodati, nije problem "državnog vlasništva" nego bahatosti i korupcije naših političara i države.
    I ko je prodao ledolomce i za koliko se od onda obogatio? Zar niste svesni s čime i kime imamo posla?

    Zato se čak i zemlje poput US, Nemačke... itd. tuoslanjaju na državu i njene ledolomce. Kod njih je za njih zadužena ili Obalska straža ili neka slična ustanova. Kod nas bi bilo najbolje da se daju ili u "Vojvodina vode" ili Žandarmeriji. Može i Rečnoj flotili - što da ne?
  • Dupli s ledom
    19.01.2017 01:39
    Mozda i nesto dobro ispadne sa ovim ledom. Npr da rasturi one bespravne splavove po ribarcu.
  • Perica
    18.01.2017 16:38
    A ZAŠTO VOJSKA
    Nebi vodila računa o Ledolomcima!?Koristio bi im za vojnu obuku,a mogli bi i za civilnu kao nekad vozaći!

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest